Nastavnici po Srbiji se ovih dana dele u tri kategorije: one koji rade kao da se ništa u državi ne dešava; nastavnike koji u znak podrške studentima u blokadi i štrajku prosvetnih radnika drže časove po 30 minuta; one koji iz istih razloga štrajkuju i uopšte ne drže časove.
„Zakon je veoma neprecizan i cela situacija je zamršena”, kaže za „Vreme” stručnjak za radno pravo Mario Reljanović . „Jer, zakon u Srbiji ne poznaje direktno mogućnost da nastavnici ne rade uopšte, već samo da drže časove od po 30 minuta.”
Kako obračunati platu
Tako, oni koji drže nastavu od po pola sata, i prema postojećoj regulativi, ostaju u štrajku, mogu da očekuju da će dobiti dve trećine plate.
Ali biće zanimljiva kalkulacija obračuna plate za one koji uopšte ne drže časove, dodaje Reljanović, jer „oni na osnovu zakona ne bi trebalo uopšte da dobiju zaradu”.
Procedura nalaže da se protiv radnika koji su nezakonito obustavili rad pokrene disciplinski postupak, što država nije učinila, ali može naknadno da uradi. Država, misli stručnjak za radno pravo, može da primeni obračun, koji poznaje i sudska praksa – da se radniku obračunava plata kao da jeste bio u radnom odnosu, ali nije radio.
To se dešava u situacijama kada, na primer, na sud dolazi radnik kojem je poslodavac usmeno rekao da je dobio otkaz i da se više ne pojavljuje na poslu. Ako takav radnik tuži poslodavca i sud presudi da je otkaz nezakonit, on će ga vratiti na posao i odrediti nadoknadu, ali neće narediti poslodavcu da mu isplati taj deo zarade dok radnik nije bio na radnom mestu.
Možda će država tako nešto pokušati sa nastavnicima koji ne drže časove.
Ne drže časove, ali ne sede ni kod kuće
Tu postoji još jedan problem, a to je što nastavnici koji ne drže časove tvrde da svakodnevno odlaze na radna mesta i obavljaju druge aktivnosti.
„Država se tako suočava sa masovnim potencijalnim tužbama ako ne isplati uopšte plate prosvetnim radniocima u štrajku jer njihov posao ne podrazumeva samo rad sa decom, već se sastoji od brojnih drugih aktivnosti u procesu rada”, govori Reljanović.
Štrajk prosvetnih radnika
Hoće li nastavnici koji ne rade ostati bez cele ili dela plate?
Ukoliko zaista reši da broji nastavnicima svaki čas u februaru pre nego što im isplati plate, država rizikuje masovne tužbe u sporovima za radno pravo. Pitanje je i ko će da upisuje izostanke 80.000 nastavnika u Srbiji
Nastavnici po Srbiji se ovih dana dele u tri kategorije: one koji rade kao da se ništa u državi ne dešava; nastavnike koji u znak podrške studentima u blokadi i štrajku prosvetnih radnika drže časove po 30 minuta; one koji iz istih razloga štrajkuju i uopšte ne drže časove.
Iako su Aleksandar Vučić i Ministarstvo prosvete zapretili da će nastavnici u februaru dobiti platu u zavisnosti od toga koliko su radili, to, međutim, nije jednostavno izračunati.
„Zakon je veoma neprecizan i cela situacija je zamršena”, kaže za „Vreme” stručnjak za radno pravo Mario Reljanović . „Jer, zakon u Srbiji ne poznaje direktno mogućnost da nastavnici ne rade uopšte, već samo da drže časove od po 30 minuta.”
Kako obračunati platu
Tako, oni koji drže nastavu od po pola sata, i prema postojećoj regulativi, ostaju u štrajku, mogu da očekuju da će dobiti dve trećine plate.
Ali biće zanimljiva kalkulacija obračuna plate za one koji uopšte ne drže časove, dodaje Reljanović, jer „oni na osnovu zakona ne bi trebalo uopšte da dobiju zaradu”.
Procedura nalaže da se protiv radnika koji su nezakonito obustavili rad pokrene disciplinski postupak, što država nije učinila, ali može naknadno da uradi. Država, misli stručnjak za radno pravo, može da primeni obračun, koji poznaje i sudska praksa – da se radniku obračunava plata kao da jeste bio u radnom odnosu, ali nije radio.
To se dešava u situacijama kada, na primer, na sud dolazi radnik kojem je poslodavac usmeno rekao da je dobio otkaz i da se više ne pojavljuje na poslu. Ako takav radnik tuži poslodavca i sud presudi da je otkaz nezakonit, on će ga vratiti na posao i odrediti nadoknadu, ali neće narediti poslodavcu da mu isplati taj deo zarade dok radnik nije bio na radnom mestu.
Možda će država tako nešto pokušati sa nastavnicima koji ne drže časove.
Ne drže časove, ali ne sede ni kod kuće
Tu postoji još jedan problem, a to je što nastavnici koji ne drže časove tvrde da svakodnevno odlaze na radna mesta i obavljaju druge aktivnosti.
„Država se tako suočava sa masovnim potencijalnim tužbama ako ne isplati uopšte plate prosvetnim radniocima u štrajku jer njihov posao ne podrazumeva samo rad sa decom, već se sastoji od brojnih drugih aktivnosti u procesu rada”, govori Reljanović.
Šarenoliko plaćanje
Aleksandar Vinić iz Asocijacije škola u štrajku kaže da postoji i tumačenje pravnilnika o radu, u kojem se govori da radnici u prosveti imaju pravo na potpunu obustavu rada, ali da se boji da će isplata plata biti veoma šarenoliko organizovana, ukoliko država odluči da se time bavi.
„Ponudili smo im da, kada se sve završi, svaki nastavnik napravi sistem nadoknade časova, u zavisnosti da li ih je držao ili ne”, kaže Vinić za „Vreme”.
„Jer, ako vi sada ne platite nastavnike koji nisu držali časove, oni nikada neće nadoknaditi to gradivo deci, pa će ona biti u velikom zaostatku, što nije pravedno.”
Iako su iz nadležnog ministarstva rekli da su poslali naloge u škole da se naprave spiskovi rada nastavnika, nije poznato ni ko će da unosi silna imena i prezimena oko 80.000 nastavnika u Srbiju i da ih postavlja u tri tabele – radnici, neradnici, poluradnici, i da zatim, na osnovu upisanih izostanaka za svaki dan pojedinačno, obračunava i platu.
Izvor: Vreme.com
