- Može li jedna škola da pomiri želje i ambicije učenika i roditelja?
- Da li kroz srednju školu dete može da otkriva i razvija svoja interesovanja i afinitete?
- Da li se odabirom srednje škole donosi i konačna odluka o izboru fakluteta ili postoji škola koja ti daje mogućnost da upišeš faklultet koji poželiš?
Može li jedna škola da pomiri želje i ambicije učenika i roditelja?
Još od pamtiveka traje borba izmedju ambicija roditelja i želja dece kada je u pitanju školovanje i konačan izbor zanimanja. Iz najbolje namere ili nerealnih ambicija, roditelji vrše pritisak na svoju decu da upišu “kvalitetne” , “dobre” škole nakon kojih će moći da upišu “najbolje i nakvalitetnije” fakultete. Prvi veliki pritisci počinju na kraju osnovne škole kada se treba odlučiti za srednju školu. Deca po pravilu, nezrela, detinjasta, neodlučna, uz dužno poštovanje prema pojedincima, lutaju u svojim željama i htenjima a roditelji, puni iskustva i mudrosti, po pravilu, slusaju sebe same usmeravajuci decu na “pravi put”. Težak i veoma osetljiv trenutak za svaku porodicu. Zaista, nije lako.
Broj bodova na maloj maturi u startu definiše mogućnosti u pogledu izbora srednjih škola pa tako , potencijalno i budućnost deteta. Nije fer. Pre svega, dete sa jedva vrlodobrim uspehom može da bude kulurno, vaspitano, sjajno, božanstveno, talentovano, ali bodovi na kraju osmogodinje škole su neumoljivi i sužavaju dalje mogućnosti.
Ali da ne bude da je samo osmogodišnja škola “problem”. Srednje škole takođe jesu “problem”. Ako je dete uspelo da upiše gimnaziju ima najviše mogućnosti za nastavak školovanja? Gimnazija daje sve i ništa…”Ništa” za onog ko ne želi da upisuje medicinski fakultet, FON, mašinski ili elektrotehnički fakultet a “sve” je baš za onog ko je fokusiran na neki od pomenutih fakulteta. Šta ćemo sa decom koja su humanisti, društvenjaci, kreativci, maštari? Šta ćemo sa njima? Šta ćemo sa neodlučnima? Pa baš kod njih imamo “problem” na relaciji roditelj-dete, ambicije-želje.
Srednja škola mora da pomiri sve pomenuto. Ona mora da omogući dodatno vreme učeniku da se pronađe, definiše svoje afinitete i uskladi ih sa realnostima.To mora da bude period od četiri godine tokom kojih se mogu menjati želje učenika a po čijem završetku, mogućnosti za izbor fakulteta treba da budu što veće. Tada bi i roditelji bili mirniji i zadovoljniji. Takva srednja škola se može nazvati školom po meri dece i roditelja. Jedino takva škola može da pomiri želje i ambicije učenika i roditelja.To je škola budućnosti!
Da li kroz srednju školu dete može da otkriva i razvija svoja interesovanja i afinitete?
Prelaz iz detinjstva u adolescenciju težak je korak u životu mlade osobe. Prate ga značajne promene u fizičkom, emotivnom, socijalnom životu. Postavlјaju se brojna pitanja vezana za identitet, osećaj pripadnosti. Veze sa vršnjacima postaju brojnije i intenzivnije, menja se kvalitet odnosa sa roditelјima.
U takvom prelomnom momentu mlada osoba stupa u nove odnose/ kontakte. Nova đačka sredina, novi profesori, nove interakcije. Postavlјa se jasno pitanje da li će uspeti u novoj sredini? Međutim, ono što se smatra društvenim i školskim uspehom možda ne podrazumeva da će otvoriti vrata svojih interesovanja , svojih afiniteta, snova, želјa? Postoji veoma velika opasnost da će neko drugi izabrati za tu mladu osobu – školu, obrazovni smer, zanimanje. Da će se naći u situaciji da ne može da bira šta želi, nego da mora da poštuje izbor roditelјa ili „tržišta“. Da neće biti dozvolјeno da razvija svoje sposobnosti već isklјučivo očekivanja drugih. Da će se naći u situaciji da se takmiči sa svojim vršnjacima u aktivnostima u kojima ne želi da učestvuje, ali mora, da bi se ispunila očekivanja sredine. Na ovakav način se u potpunosti uništava inicijativa mlade osebe i želјa za priznanjem.
U ovom periodu razvoja mnogo je važno očuvati i razviti mentalnu slobodu pubertetlije ili adolescenta. Osnovno socijalno okruženje za ovaj razvojni period je škola koju pohađaju. Pored obrazovnog profila koji adolescent odabere i shvati ga kao formalnu obavezu, važno je da bude konstruisana neformalna stvarnost koja pozitivno utiče na njegov razvoj. Zato je važno, pored toga što adolescent posećuje obaveznu redovnu nastavu, da bude aktivan i u vannastavnim aktivnostima, kao i sekcijama koje mogu da budu glavni izvor za razvoj afiniteta mladih. Preporučlјivo je da se sve mogućnosti bar probaju, jer je konzumacija opcija jedini način da se pronađu elementi stvaralaštva koji odgovaraju svakoj individui. Još pri izboru srednje škole potrebno je voditi računa o prilikama za prolanaženje sopstvenih afiniteta i to ne samo kroz redovnu nastavu, već i kroz druge aktivnosti. Stručne škole su dobar primer za to. Praktično iskustvo koje se stiče na raznim radionicama, praktičnoj nastavi, sekcijama i aktivnostima se ukorenjuje u svet afiniteta.
U srednjim školama, pored osnovnih obaveza i sekcija, važno je da učenik pronađe sebi slične. Broj mogućnosti se veoma širi u skladu sa savremenim okruženjem u kome današnji adolescenti odrastaju, zbog potrebe da se bave različitim delatnostima istovremeno. Beogradska škola koja obrazuje profile vezane za dramsku, muzičku umetnost i novinarstvo („Artimedia“) vršila je interno istraživanje na temu otkrivanja talenata, afiniteta i sposobnosti kroz sekcije i vannastavne aktivnosti. Glavni rezultati ukazuju na to da je svaki učenik koji se priklјučivao radu iskusnijih vršnjaka kroz različite sekcije bivao smeliji da se samostalno izrazi i dalјe razvije svoje želјene sposobnosti. Oni koji su pri odlučivanju za jedan od smerova birali i sekcije sa drugih (npr. učenik sa dramskog smera bira sekciju muzičke produkcije ili novinarstva) uspevali su da prošire svoja interesovanja i realizuju razne zadatke u oblastima koje im nisu probitno bile prioritet.
Zato je savet – uvek kada se adolescent premišlјa o svojoj budućnosti ili preispituje o onome što ga zanima ili će ga zanimati – podržite ga da sam čini izbore u grupi motivisanih i veštih vršnjaka, ali pod nadzorom obrazovanog profesionalca u školi.
Da li se odabirom srednje škole donosi i konačna odluka o izboru fakluteta ili postoji škola koja ti daje mogućnost da upišeš faklultet koji poželiš?
U razvoju dece, tokom odrastanja, veoma je važno osluškivati njihove talente i afinitete, podržavati ih i motivisati na vannastavne aktivnosti. To su odlične “probe”. Sjajno je kada roditelji “prate i osluškuju” svoju decu. Naravno, potreban je dar da se prepozna suština, da se nasluti najbitnije. Deca menjaju želje i odluke i često se ne zadržavaju dugo u okviru istih aktivnosti. Ako je dete multitalentiovano, onda su roditelji na još većim “mukama”.
Praćenje i usmeravanje dece mora da se nastavi i u srednjoj školi. Uzrastne karakteristike učenika od VII razreda osnovne škole do II razreda srednje škole govore o velikim turbulencijama. To se zove sticanje zrelosti kroz pubertet i odrastanje. Baš u tom razdoblju je vazno ne činiti strateške greške u vezi obrazovanja. U tom periodu roditelji u jednom detetu potencijalno imaju više ličnosti. Potrebno je vreme. Potrebno je da se ličnost stabilizuje a samim tim ce se iskristalisati i finalna želja u vezi fakulteta i budućeg zanimanja. Izborom srednje škole ne mora nužno da se donosi i finalna odluka u pogledu fakulteta. Zavisi od profila i koncepta srednje škole. Zavisi od tipa ličnosti ucenika. Srednja škola koja usmerava, daje fokus i konkretne ishode znanja ali u isto vreme pruža mogućnost horizontalnog i vertikalnog povezivanja sa fakultetima može da bude ona škola zahvaljujući kojoj učenik može da upiše fakultet koji poželi. Važno je da srednja škola bude ona koja pruža mogućnost učeniku da u nju kroči sa više različitih ideja i želja u pogledu budućeg zanimanja a iz koje će na kraju, izlaskom iz nje, učenik biti potpuno siguran u svoj izbor budućeg fakulteta. E sad, treba odabrati takvu srednju školu… Samo to i ništa više.
(promo)
