Ovo nije problem samo kod muškaraca. Žene s višim nivoom holesterola u krvi prijavljuju mnogo niži nivo seksualnog uzbuđenja, manje orgazama, lubrikacije i seksualnog zadovoljstva. Arterioskleroza arterija karlice može da dovede do smanjenja priliva krvi u vaginu i „sindroma klitoralne erektilne insuficijencije“. Smatra se da je ovo značajan faktor seksualne disfunkcije žena. Iz harvardske Studije o zdravlju medicinskih sestara naučili smo da konzumacija svega dve šake koštunjavog voća nedeljno može ženama da produži život koliko i džogiranje četiri sata nedeljno. Tako vam zdrava ishrana neće samo poboljšati ljubavni život, već i produžiti život uopšte.
Zašto su mahunarke, koštunjavo voće i integralne žitarice toliko zdravi? Možda zato što su sve to, u suštini, semenke. Razmislite: sve što je potrebno da žir izraste u hrast jesu voda, vazduh i sunčeva svetlost. Sve ostalo već se nalazi unutar semena koje sadrži sve zaštitne hranljive materije potrebne da bi iz semena izraslo drvo ili biljka. Bilo da jedete crni pasulj, orah, zrno integralnog pirinča ili seme susama, u suštini dobijate čitavu biljku u malom pakovanju. Kao što su dvojica istaknutih nutricionista zaključili: „Preporuke o ishrani trebalo bi da obuhvate čitav niz semenja kao šablon baziran na namirnicama biljnog porekla…“
Možda je najlakše i najukusnije zadovoljiti stavku svakodnevnih dvanaest namirnica koja podrazumeva unos koštunjavog voća. Za one koji su alergični na kikiriki ili neko drugo koštunjavo voće – semenke i maslaci od njih mogli bi biti bezbedna zamena. Ali šta je sa unosom koštunjavog voća ako imate divertikulozu? Pedeset godina lekari su pacijentima koji pate od ovog uobičajenog stanja govorili da izbegavaju koštunjavo voće, semenke i kokice, ali kada je ovo konačno testirano, pokazalo se da je ova hrana zapravo korisna i da štiti pacijente s divertikulozom, tako da ona ne bi trebalo da vas spreči u tome da štriklirate ovu stavku na spisku svakodnevnih dvanaest namirnica. Ovaj jednostavan i ukusan obrok morao bi da doda godine vašem životu, a da pritom ne doda kilograme vašem telu.
„Kako doživeti stotu“, Majkl Greger, Vulkan
izdavaštvo
Možete li da učinite nešto kako biste usporili brzinu sagorevanja svojih fitilja? Ako uspete da usporite ćelijski sat koji otkucava, da li ćete moći da usporite proces starenja i živite duže?
Izbegavanje pušenja, izbegavanje gojaznosti, pola sata fizičke aktivnosti dnevno, zdravija ishrana – samo ova četiri faktora nose sa sobom 78 odsto rizika za obolevanje od neke hronične bolesti.
Ako krenete od nule i promenite način ishrane i stil života, moći ćete da značajno smanjite rizik od dijabetesa i od srčanog udara. Prepolovićete rizikod šloga i umanjićete ukupni rizik od karcinomaza više od jedne trećine.
Zdrava ishrana jednostavnija je nego što mislite, nije skupa i mogla bi da vam spase život. Možda je vreme da prestanemo da okrivljujemo genetiku i usredsredimo se na onih 70 odsto i više, koji su u našim rukama. Mi imamo moć.
