U prethodnih godinu dana tridesetdevetogodišnji vaspitač N. S. konkurisao je na 30 oglasa za posao u državnim predškolskim ustanovama, koji se objavljuju u publikaciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Na njegove prijave nije odgovorio niko iz predškolskih ustanova Palilula, Stari grad, Barajevo, Savski venac, Rakovica, Čukarica, Zemun, Surčin, Novi Beograd i Vračar. Kada se u predškolskoj ustanovi u neformalnom razgovoru raspitao ima li šansi da dobije posao, rekli su mu da je – pogrešnog pola i objasnili da su vrtići uglavnom ženski kolektivi i da članovi „kadrovske komisije” ne vole muške vaspitače.
„Ova primedba zvučala mi je više nego neumesno jer sam radio kao vaspitač u predškolskim ustanovama Novi Beograd i Surčin, imam položenu licencu za vaspitača i niko mi tokom školovanja nije skrenuo pažnju na činjenicu da sam ’pogrešnog’ pola i da će mi biti teško da nađem posao. Činjenica je da su muški studenti bili manjina na Višoj školi za obrazovanje vaspitača – od 240 studenata samo su pet bili muškarci, ali ne smatram da moj pol predstavlja prepreku za bavljenje ovim poslom”, navodi naš sagovornik i dodaje da je razlog zbog kojeg se odlučio da bude vaspitač ogromna ljubav prema deci. Inače, on i supruga imaju troje mališana.
„Nažalost, sa diplomom vaspitača ne mogu da radim nijedan drugi posao – ako bih poželeo da se prekvalifikujem i postanem psiholog ili pedagog, maltene bih morao da krenem na studije od početka. U novinama često čitam o diskriminaciji žena prilikom zapošljavanja, a meni kažu da ne mogu da se zaposlim zato što nisam žena”, priča ovaj vaspitač.
Iako je vaspitača neuporedivo manje na spisku zaposlenih u predškolskim ustanovama, podaci Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Skupštine Beograda govore da najveći broj njih radi u predškolskoj ustanovi „Čukarica” – čak 11. Osmorica su zaposlena u PU „11. april” na Novom Beogradu, po četvorica u PU Zvezdara i PU Palilula, po trojica rade u PU Grocka, Zemun i Savski venac, dvoje ih je zaposleno u PU Vračar, Lazarevac i Sopot, a po jedan radi u PU Surčin, Rakovica i Voždovac. Nijedan vaspitač ne radi u PU Barajevo i Mladenovac. Mada smo od Učiteljskog fakulteta, gde se danas školuju vaspitači, tražili odgovor na pitanje koliko muškaraca upisuje, odnosno diplomira na smeru za vaspitače, ni posle dve nedelje nismo dobili njihov odgovor.
K. Đorđević
—————————————–
Autoritet i očinska figura
Jelena i Marko Stojanović, čija deca pohađaju PU Čukarica, kažu da imaju više nego pozitivno iskustvo s muškim vaspitačem.
„U početku nam jeste bilo čudno jer je našu prvu kćerku i sina gajila vaspitačica. Kad je druga kćerka krenula u vrtić i kad nas je dočekao vaspitač, bili smo malo zbunjeni. Međutim, on nas je vrlo brzo uverio da nema razloga za brigu i dilemu da li je dorastao ovom poslu. Mislim da je on mnogo veći autoritet od vaspitačice, kod mališana uživa poštovanje i predstavlja figuru oca u dečjem kolektivu i nikada ne nosi probleme od kuće na posao. Muški vaspitač je veći i prirodniji autoritet od vaspitačice, baš kao što je otac za dete uvek veći autoritet od majke”, zaključuje Jelena.
