Sve češće se među roditeljima čuje da deca dolaze pijana sa žurki i da u kafićima obavezno, pored mobilnog telefona, zavisnički piju i alkohol. Kao krucijalni primer, pijanstvo 16 maloletnika na Adi Ciganliji, ne tako davno, potreslo je Srbiju. Gotovo da je dovelo do tragičnog ishoda, jer je devetoro dece odmah prebačeno na trežnjenje u besvesnom stanju, u kojem su zatečeni u plićaku jezera, gde su mogli da se udave. To je još tad podstaklo temu zašto i koliko današnji tinejdžeri dolaze u kontakt s alkoholom.
Kako je ovu i sledeće slične situacije prokomentarisala dečja psihoterapeutkinja dr Snežana Anđelić: „Normalno je da tinejdžeri istražuju granice, ali roditelji moraju da pronađu iz kog razloga su deca imala potrebu da se opiju tako da izgube svest”. To se, dodaje, odnosi na sve situacije u kojima deca posežu za alkoholom, kao i uopšte za opijatima.
Bez kontrole i osećaja odgovornosti
„Po meni, deca koja su strogo kontrolisana u porodici nemaju samokontrolu u ponašanju. Nemaju pravi osećaj za slobodu, ali ni za odgovornost. Kada izađu konačno s vršnjacima, imaju osećaj da moraju da ulove trenutak i tada gube osećaj za granice.”
U nekim slučajevima, dodaje, razlog je što roditelji s njima ne razgovaraju ozbiljno, već ih zapostavljaju. Najgori je, ipak, razlog kada do opijanja dolazi zbog osećaja praznine, stresa, bespomoćnosti ili traume. Tinejdžeri koji ne mogu da se nose s emocijama beže od suočavanja i otupljuju probleme alkoholom. Onda piju iz bola, odbačenosti i traume, ističe ona.
Razlog da neko prevrši granicu je odsustvo samokontrole, a nju kod dece razvijaju roditelji. „Čovek mora da ima samokontrolu u jelu, piću i ponašanju. Ako ga pravdamo za to što se napio jer je tinejdžer, sutra ćemo mu naći opravdanja da je prebio ženu jer ga je šef šikanirao”, kaže.
Roditelj mora da se suoči s istinom da mu se dete napilo, a naročito da otkrije razlog koji ga je naveo da se, ako se to desilo, obeznani. Tačnije, koji je razlog autodestrukcije.
„Deca sa stabilnim životom i bez pojačane kontrole se ne opijaju, po našim istraživanjima. Možda popiju čašicu i kad otkriju da im se vrti u glavi, prestaju. U životu deteta koje se reši na ekstremno ponašanje nešto nije u redu, bilo da je reč o alkoholu, kocki, drogi. Zašto time želi da umiri duhove ili da otupljuje mora roditelj da otkrije i da se s tim suoči”, tvrdi ova sagovornica.
Psiholog Marina Brašić podseća da je jun najrizičniji mesec jer je postala „normalna pojava” da se na kraju školske godine, kada prođe nastava, tinejdžeri napiju. Roditelji to, ipak, mogu da spreče, smatra. Na kraju godine, opušteniji tinejdžeri vole da eksperimentišu.
Iskustvo s Islanda
Ona upozorava roditelje da decu pripreme za susret s alkoholom mesecima pre toga, a ako nisu, bar uoči mature. Treba da im objasne kako „alkohol može eventualno da se uzme u malim količinama i da je kasno za razgovor kada se desi pijanstvo”. Psiholozi, inače, podsećaju na iskustva s Islanda gde su roditelji pre četiri godine organizovano počeli da dolaze na žurke navodeći mlade na sportske, planinarske i razne druge grupne aktivnosti.
Razgovara se i dela, znači, pre grupnog okupljanja najčešće povodljivih predstavnika još nesazrele generacije, znači pre mature. Deci ne treba pretiti nikako zbog „čašice”, ali im svakako, njen je stav, valja objasniti kako da se ne dovedu do stanja van kontrole. Danas su dostupni i alkohol i narkotici. Zato ih treba uveriti da nikako ne eksperimentišu, već da znaju sve opasnosti. Onda je verovatnije da će se na pravi način suočiti s ovim štetnim izazovima i da, poneseni društvom, ne budu baš spremni na sve, zaključuje psiholog.
Izvor: Politika
