Kako su uradili testove na maloj maturi i koliko su bodova zavredeli na trodnevnog završnoj proveri znanja, obaveznoj za kraj osnovnog obrazovanja i upis u srednje, nešto više od 64.000 osmaka saznalo je minulog vikenda, u nedelju, što znači blagovremeno i pre krajnjeg roka za objavljivanje konačnih rezultata završnog ispita, a taj rok je istekao juče. Danas i sutra učenici popunjavaju takozvanu listu želja, onlajn na portalu „Moja srednja škola” ili neposredno u osmoletkama. Mogu da iskažu 20 opredeljenja, a to ne treba da učine brzopleto i nepromišljeno.
Na primer, osmaku koji nije polagao prijemni ali je besprekorno uradio završni ispit, ima sve petice i ukupno maksimalnih 100 bodova (najviše 40 za završnog ispita i svih 60 iz škole) koji utiču na rangiranje, baš ništa ne znači da kao prvu želju navede, recimo, Matematičku gimnaziju, ili bilo koji od specijalizovanih smerova kojima je uslov za upis položen prijemni ispit. Ili učeniku koji je ukupno zavredeo manje od 50 poena na osnovu uspeha od šestog do osmog razreda i rezultata mature ne vredi da na listi želja uopšte navodi četvorogodišnje smerove gimnazija i srednjih stručnih škola, jer sa ovakvim skorom može se konkurisati za zanatske smerove koji traju tri godine.
Unapred se ne može znati kakva će biti konkurencija na upisu, naročito u najpopularnijim smerovima i školama, otuda je savet nastavnika osmacima da u listi navedu što više smerova koji im se dopadaju i koje bi bili zadovoljni da upišu i ukoliko ne uspeju da ostvare neku od prve tri želje.
Analiza prvih rezultata završnog ispita Ministarstva prosvete pokazala je da prosečan broj bodova na testu iz maternjeg jezika (srpski i osam jezika nacionalnih manjina) ove godine iznosi 11,54 boda, dok je prosečno postignuće na testu iz srpskog jezika i književnosti 11,61 poen. Ovaj skor iz srpskog jezika malo je bolji nego prošle godine kada su osmaci u proseku zavredeli 11,57 bodova, a bolji je i od prosečnog broja poena koji je ostvarila generacija 2023. godine – upamćena po svega 10,74 osvojena boda, što je najlošiji rezultat iz srpskog jezika otkako osmaci polažu završni ispit na kraju osmoletke.
Uzgred, aktuelna generacija učenika na prelazu između osnovnog u srednje obrazovanje je 15. zaredom koja dalje školovanje nastavlja na osnovu uspeha na obaveznoj maloj maturi, kakvu danas znamo.
Brojke koje je saopštio prosvetni vrh pokazuju i da su ovogodišnji mali maturanti bolje uradili i test iz matematike, u odnosu na uspeh generacije lane. Sada su nivou države zavredeli 11,63 poena iz matematike, dok je prošle godine prosečan skor iznosio 11,41.
Od izbornih predmeta: samo biologiju su uradili bolje nego prethodna generacija, a iz geografije i hemije su postigli najlošiji rezultat otkako je ukinut nekadašnji kombinovani test, a umesto toga osmaci biraju jedan od pet ponuđenih predmeta koji polažu trećeg ispitnog dana male mature. I to pokazuje analiza „Politike” na osnovu relevantnih podataka Ministarstva prosvete i iz zvaničnih izveštaja o rezultatima završnog ispita koje izrađuje Zavod za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Od završnog ispita 2023. godine učenici na trećem testu rešavaju jedan od pet predmeta – istoriju, geografiju, fiziku, hemiju ili biologiju. Ove godine ubedljivo najviše osmaka izabralo je geografiju, čak 46,5 odsto. Masovno su birali i biologiju (31,5 odsto), znatno manje istoriju (8,8 odsto), a najmanje hemiju (6,3 odsto) i fiziku (6,9 odsto). Ubedljivo najbolji prosečan rezultat osmaci su postigli iz predmeta koji je za treći test odabralo najmanje đaka, a to su hemija i fizika. I obrnuto, najmanji prosečan broj bodova učenici su ostvarili upravo iz izbornog predmeta za koji se opredelilo najviše malih maturanata, odnosno iz geografije i biologije.
– Na testu iz geografije prosek bodova iznosi 13,01, iz biologije 13,89, a iz istorije 14,02. Na testu iz fizike prosek bodova je 15,77, dok je iz hemije prosek bodova 15,87 – saopštilo je Ministarstvo prosvete, na osnovu analize preliminarnih rezultata male mature koju su đaci polagali prošle sedmice.
Poređenja radi, prošle godine prosečno postignuće učenika na testu iz biologije na završnom ispitu iznosilo je 12,54 poena, iz fizike 16,13, geografije 14,10, hemije 16,14 i istorije 14,43, od mogućih 20 takozvanih sirovih poena.
Kada je reč o manjinskim jezicima, sudeći po osvojenom broju bodova u proseku, na kraju osnovnoj obrazovanja osmaci su najbolje uradili test na maternjem albanskom (13,31), zatim na rusinskom (12,84), hrvatskom (11,67) i slovačkom (11,38) i mađarskom (10,31 poena). Učenici koji su rešavali testove na preostala tri manjinska jezika: bugarskom (9,78), rumunskom (9,60) i bosanskom (9,30), prema prosečnom broju bodova nisu uspeli tačno da reše ni polovinu zadataka na testu iz maternjeg jezika.
Kako popuniti listu želja
Prosvetni radnici uvek savetuju osmake da listu opredeljenja za upis u srednju školu ispune željama koje su realne, imajući u vidu ukupan broj poena koji su ostvarili, ali i minimalan bodovni prag koji su za zauzimanje mesta u klupama postavile prethodne generacije upisanih prvaka u poslednjih nekoliko godina.
Sugestija je i da se u samom vrhu spiska srednjih škola koje učenik namerava da upiše najpre navede više smerova jedne škole koju najviše želi da pohađa. Primera radi, osmaci koji žude da upišu određenu gimnaziju valjalo bi da prvo navedu smer te škole koji im je prva želja, recimo prirodno-matematički, a zatim da kao drugu želju navedu društveno-jezički smer te iste gimnazije, da bi povećali svoje šanse da u prvom krugu aktuelnog prvog upisnog roka sigurno zauzmu mesto u odabranoj školi. Nastavnici preporučuju budućim srednjoškolcima da listu opredeljenja popune bar do polovine, to jest da navedu najmanje deset srednjoškolskih smerova, da se ne bi dogodilo da uprkos visokom broju ostvarenih bodova ostanu neraspoređeni, i to zato što su naveli samo dve-tri želje.
Liste želja se popunjavaju i predaju onlajn na portalu „Moja srednja škola” ili neposredno u školama danas i sutra. U četvrtak, 3. jula, proverava se tačnost, primaju prigovori i unose eventualne ispravke lista želja. Konačne liste želja biće objavljene u petak, 4. jula. Sutradan, u subotu, 5. jula, biće poznati i konačni rezultati raspodele mesta za prvi upisni krug, kao i broj preostalih slobodnih mesta za drugi krug. Konačan raspored učenika po školama u drugom krugu ovog upisnog roka biće objavljen u subotu, 6. jula. U ponedeljak, 7. jula, počinje upis u srednje škole.
Izvor: Politika.rs
