Šest novih predmeta od naredne školske godine za učenike gimnazija
Programe za koje se đaci odluče u trećoj godini imaće i u četvrtoj. Nastava će biti projektna, zastupljena sa po dva časa nedeljno.
srednje škole
Šarčević: Biće rigorozne mere na maturi
Ministar prosvete Mladen Šarčević uoči završnog ispita osnovaca izjavio je da će na maloj maturi sigurnost testova osigurati direktori, nadzorne službe školskih uprava, inspektori s lokala i s republičkog nivoa.
Kineski jezik novi predmet u srpskim školama od 1. septembra?
Kineski jezik najverovatnije će od 1. septembra biti fakultativno uveden u sve gimnazije u zemlji, ako Nacionalni prosvetni savet (NPS) da pozitivno mišljenje na predlog ministra prosvete Mladena Šarčevića, piše danas “Politika”.
Đaci pobegnu i sa 200 časova godišnje
Najviše izostanaka je u „neželjenim” srednjim stručnim školama koje deca nisu ni htela da upišu, a nešto manje ih je u gimnazijama, medicinskim, ekonomskim i pravnim školama
Novi sistem bodovanja drastično je promenio sliku upisa u srednjim školama u Srbiji
Prvi rezultati upisa u srednje škole pokazuju da je u odnosu na prethodnu godinu neophodan broj bodova za upis, zavisno od škole i grada, pao za dva do 10 poena
Počinje spajanje srednjih škola
Od 38 stručnih škola i gimnazija u Srbiji do jeseni treba da bude formirano 19. Ministarstvo: Nastavnici neće ostati bez časova, manja administracija
Izmene u lektiri: Zašto je odbačena Agata Kristi?
Agata Kristi neće ući u lektiru za prvi razred gimnazije, jer je taj predlog stručne komisije povučen zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi profesora.
Promenjen sistem bodovanja za upis u srednje škole
Do ove školske godine učenici su za uspeh iz škole dobijali 70 bodova, dok se matura vrednovala sa 30 bodova.
Gimnazije zrele za promene, moguće reforme
Novoobjavljena brošura „Šta je dobro u našim gimnazijama, a šta treba menjati” potvrđuje da većina profesora smatra da je ovaj vid obrazovanja kvalitetan, ali ga treba unaprediti
Šarčević: Gimnazijalci će ubuduće sami birati predmete
Cilj reforme gimnazijskog obrazovanja, čiji plan je upravo završen, je povećanje broja gimnazijalaca, odnosno da oni čine 40 odsto svih srednjoškolaca.
