Školski kalendar za 2021/2022. godinu (osnovne i srednje škole) IZMENJEN
U nastavku se nalaze novi, izmenjeni školski kalendari za 2021/2022 godinu, sa neplaniranim februarskim raspustom i produženom školskom godinom.
srednje škole
Katastrofalno znanje srednjoškolaca
Učenici srednjih škola pokazali su katastrofalno znanje na prvom pilotiranju državne mature, koje je organizovano krajem oktobra prošle godine.
Detaljan plan nastave u srednjim školama: Šta bi nastavnici i učenici trebalo da znaju
Ministarstvo prosvete pripremilo je dva modela nastave za srednje škole po kojima može da se realizuje planirani program – nastava po kombinovanom modelu i nastava na daljinu.
Drugačiji model za srednjoškolce – jedne nedelje u klupama, druge nedelje od kuće
Svi ovi modeli koje je pripremilo Ministarstvo prosvete podložni su promenama zavisno od epidemiološke situacije koja u Srbiji bude vladala
Antić: Đaci do četvrtog razreda bi trebalo da imaju skraćene časove, ne više od četiri…
Nastava na daljinu nikako ne može da zameni pravu učionicu, zbog čega bi nastava od septembra morala da se odvija u školi uz poštovanje mera.
Srednja škola postaje obavezna, kao osnovna
Obuka dece treba da bude takva da srednje obrazovanje bude obavezna kategorija, kao što je to sada osnovno.
Šest novih predmeta od naredne školske godine za učenike gimnazija
Programe za koje se đaci odluče u trećoj godini imaće i u četvrtoj. Nastava će biti projektna, zastupljena sa po dva časa nedeljno.
Šarčević: Biće rigorozne mere na maturi
Ministar prosvete Mladen Šarčević uoči završnog ispita osnovaca izjavio je da će na maloj maturi sigurnost testova osigurati direktori, nadzorne službe školskih uprava, inspektori s lokala i s republičkog nivoa.
Kineski jezik novi predmet u srpskim školama od 1. septembra?
Kineski jezik najverovatnije će od 1. septembra biti fakultativno uveden u sve gimnazije u zemlji, ako Nacionalni prosvetni savet (NPS) da pozitivno mišljenje na predlog ministra prosvete Mladena Šarčevića, piše danas “Politika”.
Đaci pobegnu i sa 200 časova godišnje
Najviše izostanaka je u „neželjenim” srednjim stručnim školama koje deca nisu ni htela da upišu, a nešto manje ih je u gimnazijama, medicinskim, ekonomskim i pravnim školama
