Čim sam je ugledala, znala sam da je drugačija. Odveli su me u sobu da se odmorim, a potom su došli doktor i moj muž i ozbiljnog lica mi saopštili da beba možda ima Daunov sindrom. Dok ovo pišem i prisećam se tog trenutka, i dalje mogu da osetim kako mi se vilica tada ukrutila i opet se suzdržavam da ne zaplačem.
Kada je Kejti Driskol rodila šesto dete, radovala se što je konačno postala mama i jedne devojčice. Ni činjenica da beba ima daunov sindrom nije joj umanjila sreću. "Nisam želela da je neko žali jer sam bila ponosna na nju" kaže Kejti u intervjuu koji je dala Hafington postu.
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
