Koliko se, još i danas, pametne, zrele i osobene dece vređa, ponižava i diskvalifikuje surovim kriterijumima škole, društva i porodice: koliko vrediš možeš dokazati jedino ocenama u školi.
Kada pišem za decu i ja bih voleo da sam toliko čedan i oslobođen svih kalupa i da progovorim iz ove svoje pameti toliko čedno i čisto…
Grad se odužuje najpoznatijem hroničaru. Obeležje će biti na Tašmajdanu
“Škola ne sme ličiti na bolnicu za lečenje dece od života i zdravlja, od radoznalosti i aktivnosti, od sopstvenih iskustava i stvaranja.”
Velika je Zmajeva zadužbina. Još je topla ona žiška koju su Zmajevi potomci u detinjstvu dobili na dar. Ona greje i osvetljava i naše uspomene i naše sadašnje pokušaje da mislimo.
Nekadašnji članovi redakcije čuvenog “Poletarca”, koji je uređivao Duško Radović, žele da ponovo pokrenu ovaj list za decu. Ršumović: Prepustili smo baka-televiziji i deda-igricama da nam uče decu životu. Erić: Deca su cveće, a mi baštovani.
Mnogi i danas smatraju da je „Poletarac“ bio nešto najbolje što se ikada izdavalo za decu na prostorima bivše Jugoslavije.
“Moja neka pobuna bila je u tome da se odbrani pravo na detinjstvo, da se odbrani ono što u određenom životnom trenutku posedujemo. Loše je to što deca uvek nerviraju odrasle i oni razmišljaju kako bi od njih napravili nešto drugo.”
Krajem prošle godine, izdavačka kuća Booking je devedesetogodišnjicu rođenja Duška Radovića proslavila objavljivanjem reprinta njegove prve knjige Poštovana deco, iz 1954. godine, predstavljajući novoj čitalačkoj publici staru dobru estetiku pedesetih. Sada su pred nama dva nova izbora iz Radovićevih tekstova – jedan posvećen njegovoj prozi, drugi pesmama.
