Moja deca obožavaju ekrane. Ali ekrani im nisu uzvraćali ljubav. Pretvarali su ih u dekoncentrisane svađalice. Zbog toga smo muž i ja odlučili da ih potpuno izbacimo iz doma.
Sramota me je da ovo priznam, ali moje dete je postalo zavisno od TV-a. Počelo je sa njegovim buđenjem u 4:00 ili 4:30 svakog jutra i to je bio jedini način da ostane miran.
Iako naučnici savetuju da deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da gledaju televiziju, u praksi je ipak drugačije.
Sasvim mala deca, tek prohodala i još u pelenama, drže u jednoj ruci flašicu s mlekom, a prstićem druge ruke prebiraju po tabletu koji su im roditelji postavili na stočić ispred sedišta u avionu ili automobilu…
Naučni eksperiment o tome kako život bez elektronskih uređaja utiče na razvoj emocionalne inteligencije kod dece dao je veoma zanimljive rezultate! Pogledajte do kog zaključka su naučnici došli…
Roditelji su bili naš glavni izvor informacija kada smo bili mali, ali to ne znači da je sve što su nam govorili istina.
Prošlo je 17 godina. Evo samo nekih stvari koje smo deca i ja radili u međuvremenu, umesto gledanja televizije.
Mnoge roditeljske prakse uzimamo zdravo za gotovo, zato što ih i drugi roditelji primenjuju. Ali, možda bi trebalo da se zapitamo, kako one utiču na decu?
Američka pedijatrijska akademija spustila na 18 meseci starosnu granicu za izloženost digitalnim uređajima
Navike odraslih svakako utiču i na navike deteta pa ukoliko odrasli članovi porodice imaju naviku konzumiranja hrane pred ekranom, to će neminovno činiti i deca.
