Teško da postoji roditelj koji ne želi da nauči svoje dete da pokupi igračke za sobom, da čisti i rasklanja za sobom, da obavlja neke osnovne kućne poslove.
Utrčao je u spavaću sobu i tamo zatekao svoju ženu ušuškanu u krevetu u pidžami, čitajući roman. Pogledala ga je, nasmešila se i pitala kako je prošao njegov dan. On ju je zbunjeno pogledao i upitao: "Šta se dogodilo ovde danas?"
U Srbiji je oko 800.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa barijerama koje mnogi od nas ne primećuju – od zapošljavanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite, do pristupa institucijama i osnovnih socijalnih usluga.
Hiljadama godina, ljudi se okupljaju u malim grupama kako bi se gostili hranom. To je neobično ljudska univerzalnost – volimo da sednemo zajedno i dobro se najedemo. Zašto nam je to važno – i zašto i dalje nastavljamo tradiciju?
„Narcis“ se nekada jasno eksplicitno odnosio na ovu kliničku kategorizaciju. Sada pozajmljujemo ovu reč opterećenu vrednostima da bismo patologizovali ljude koji nas razočaravaju ili iritiraju
