Sad će već treća godina kako tata ne živi sa nama. Nije se ni pozdravio, samo je otišao. Niko ne zna gdje je, ali većina mi, onako tugaljivo, kaže da je sada na nekom boljem mjestu.
Rezultati ove studije o dečijem razumevanju smrti pružaju veliki broj implikacija kako najbolje da razgovaramo sa detetom o ovoj složenoj i veoma osetljivoj temi.
Pedijatar Alaster Mekaplajn iz Kejptauna, Južne Afrike, odlučio je da na svom nalogu na Tviteru podeli neka inspirišuća razmišljanja, koja su imali njegovi pacijenti.
Dečaka koji se nakon dvonedeljne bolesti skoro ukočio, nahranili su mešavinom jabukovog sirćeta, ljutih papričica, luka, belog luka, đumbira i korena rena.
„Najpozitivnije promene vidimo upravo kod devojčica koje počinju da veruju da imaju pravo da sanjaju i planiraju svoju budućnost”, zaključuje Milica Mitrović iz organizacije SOS Dečija sela Srbija.
Da se igra, ide u školu i otkriva šta je zanima. Da postavlja pitanja, izrazi neslaganje i zamišlja budućnost koja nije unapred određena tuđim očekivanjima. To su prava koja bi trebalo da budu deo odrastanja svake devojčice.
Iako ih svakodnevno koristimo, retko se zapitamo – zašto sekire upadaju baš u med i zbog čega nas toliko nervira kada neko gleda u nas kao da 'igra bela mečka'.
