Prof. dr Svetomir Bojanin jedan je od utemeljivača neuropsihologije razvojnog perioda, poznati dečji psihijatar i autor više knjiga i udžbenika na temu ranog razvoja i škole.
Razumevanje je kapija koja nam otvara ulaz u ljubav. A ljubav je jedna ozbiljna stvar. Ljubav ne možemo naučiti, sa ljubavlju mi u stvari otkrivamo život.
“Треба се чувати четири ствари: Деци не треба давати ништа превише, нити ништа пребрзо, ништа што она не воле и што не разумеју.”
“Nema naučnog vaspitanja i nema nikakve nauke o vaspitanju, to su obmane. Vaspitanje je naš normalan, emocionalni i spontani odnos sa našom decom. Vaspitni proces je u stvari naš život. “
Sve teškoće u vaspitavanju potiču otuda što roditelji, ne samo da ne ispravljaju svoje mane nego ih i opravdavaju, a ovamo žele da te mane ne vide u deci.
Какав смо свет приредили нашој деци у таквом их морамо и подизати..
За Детињарије, професор Бојанин говори о неким вечитим родитељским темама – о томе шта је суштина васпитања, како бити добар узор своме детету и како постићи да оно учи и ради са радошћу и интересовањем:
Zašto se plašimo toga da decu obradujemo, da im omogućimo da priđu tom lavu, matematici, da ga dodirnu, da ga čupnu za brk, da mu pokažu da znaju njegove tajne deljenja i množenja, a ne samo sabiranja i oduzimanja..
Поставивши дете за сврху сопственог живота, и онда од те “сврхе” тражити, и то повратним спрегом, унапред планирану добробит као узвраћање, подсећа на све кругове сујеверја чији је образац оно бацање новчићау фонтану уз очекивање да им се та “жртва” узврати неком жељеном срећом још вечерас.
U inkluziju smo krenuili prebrzo i bez ozbiljnijih priprema, pa su i rezultati manji od očekivanih, kaže dr Jasmina Kovačević, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
