Zašto mame i ćerke ne treba da budu drugarice? Psiholog objašnjava 4 negativne strane ovakvog odnosa. Treba praviti jasnu razliku u ponašanju.
Roditelji svojoj deci zaista jesu najbolji prijatelji, u smislu da im uvek žele samo najbolje. Međutim, neki od njih se ponašaju kao da su drugari sa svojom decom, a to je ponekad posebno izraženo u odnosu između mama i ćerki. Međutim, psiholog Kristina Gribova navodi četiri razloga zašto to nije dobro.
1. Nepravilno izgrađen porodični sistem
Da biste bili autoritet svojoj ćerki, morate da poštujete porodičnu hijerarhiju. Mama je starija, što znači da je obrazovanija, ona komentariše ponašanje deteta, ima svakodnevne obaveze koje ispunjava… Ćerka iz svega toga razvija poštovanje prema svojoj majci i doživljava je kao autoritet.
Psiholog ističe da drugarski odnos znači da u tome nema hijerarhije, već se ponašate kao da ste jednaki sa detetom. Psiholog Gribova pojašnjava da zbog toga situacija koju biste inače rešili jednom rečju sada postaje komplikovana, morate da se ubeđujete i pregovarate sa detetom.
„Potrebno je da izgradite odnos sa detetom i da možete da komunicirate sa dominantne pozicije, ali kao jednaki. U isto vreme, dete mora da vas poštuje i da zna da stariji ipak ima zadnju reč“, objašnjava ona.
2. Manjak majčinske brige
Mama je ona koja brine o svom detetu u svakom mogućem smislu, a ako su majka i ćerka drugarice, jednake, to znači da devojčica ne može u punoj meri da oseti tu majčinsku brigu. Žene koje se ponašaju kao da su im ćerke drugarice najčešće od deteta traže da se ponaša kao odraslo, sa njim pričaju o nekim svojim problemima iz privatnog života i čine da dete veštački odraste.
Ovakav odnos sa ćerkom nikako nije dobar jer je važno pustiti dete da uživa u svom detinjstvu, a ne opterećivati ga problemima i iskustvima odraslih.
3. Rivalitet
U pravilno izgrađenim porodičnim odnosima, u kojima ima hijerarhije, ne postoje rivalitet i takmičenje, koji se svakako pojavljuju u odnosima između dvoje jednakih. U tom smislu, deo je procesa adaptacije kada se devojčica poredi sa svojim drugaricama, ali je to neprirodno u odnosu majka-ćerka.
Mnoge mame koje se ponašaju kao drugarice svojim ćerkama pokušavaju da odaju i takav utisak, pa daju sve od sebe da izlgedaju mlađe, menjaju odeću, koriste neke reči koje su specifične za mlade, piše wday.ru.
Psiholog upozorava da su ovakvi pokušaji majke da „sakrije“ svoje godine nekad predmet smeha za ćerku tinejdžerku i njenu drugarice, te da će dete pre ili kasnije osećati stid zbog takvog njenog ponašanja. Takođe, ističe da ove majke neretko „ubrzavaju“ odrastanje svog deteta, kako bi njihovo drugarstvo bilo prikladnije.
4. Želja za blizinom
Deca, posebno kada dođu u kasnije tinejdžerske godine, žude za slobodom i nezavisnošću – mnogi od njih bi u tom periodu želeli da žive sami. Međutim, mame-drugarice imaju želju da uvek budu uz svoju ćerku, da je na neki način zadržavaju, što komplikuje odvajanje devojčice od majke.
Psiholog Gribova ističe da mladi ljudi u tom uzrastu često kriju svoj privatni život, ne govore detalje o tome kako provode svoje slobodno vreme i ne dele mnogo o stvarima koje su im važne – to je prirodan proces razdvajanja sopstvene ličnosti od porodice, koji doprinosi ličnom razvoju.
„Naravno, morate da volite, štitite, kontrolišete svoju ćerku, ali umereno. Najpre, treba da je naučite pravim vrednostima u životu, da donosi odluke nezavisno i da je ne sprečavate da stiče lična iskustva“, poručuje psiholog.
Izvor: moj pedijatar
