Želim da promenim ženu!
Prvo da vam kažem nešto u poverenju: želeo sam da promenim ženu. Ne, ne mislim na razvod, to bi bilo previše jednostavno. Hteo sam da je malo… pa, znate, doradim. Da, da, znam da zvuči smešno, ali priznaćete, svi mi u sebi imamo te malene liste želja za one koje volimo. Samo što ih uglavnom ne izgovaramo naglas, jer ko još želi da spava na kauču.
Znate već, pokušao sam sve: nežne sugestije, suptilne komentare, čak sam se i dohvatio onih mudrih knjiga o komunikaciji. „Ako joj dovoljno puta pokažeš kako bi nešto moglo biti bolje, sigurno će se promeniti!“ – rekli su mi. Da, naravno. Čak će i slonovi poleteti čim dobiju krila!
Kada sam konačno shvatio da mi ništa ne ide od ruke, setio sam se one stare izreke: „Ako ne možeš promeniti druge, promeni sebe!“ Aha, eto rešenja, pomislio sam slavodobitno. Pa koliko to može biti teško? Uostalom, ja sam razuman čovek, sigurno ću lako uspeti da se malo unapredim, zar ne?
Prva stvar koju sam odlučio da promenim kod sebe bila je ta da budem strpljiviji. „Ne skači odmah, sačekaj, pre nego što kažeš nešto pametno“, govorio sam sebi. Sledeći dan, kad je draga supruga opet zaboravila da zatvori pastu za zube, brojao sam u sebi: „Jedan, dva, tri, četiri…“ i tu sam već počeo glasno da gunđam i brundam. Ali nema veze, to je samo prvi pokušaj, rekoh sebi, sledeći put ću izdržati do petnaest!
Sledeća stvar koju sam odlučio da promenim bio je moj jutarnji ritual. Znate ono kad se probudite, a u ogledalu vas dočeka lik kao iz horor filma? Pa, rešio sam da budem jutarnji optimista! Svako jutro, čim otvorim oči, reći ću sebi nešto lepo: „Dobro jutro, srećni čoveče!“ Naravno, prespavao sam alarm na telefonu, pa sam prvog jutra, umesto lepih reči, počeo dan psovkom koja ne priliči jutarnjem optimisti.
Treća stvar na listi bila je da postanem bolji slušalac. Mislio sam, ako budem pažljivije slušao, možda otkrijem gde grešim. Zavalio sam se u stolicu i slušao, slušao… I tako sam zaspao usred njene priče o koleginici sa posla koja ima „najdivniju novu torbu“. Eto, taj sam, savršen muž – uspavam se kad je priča najzanimljivija.
Na kraju, došao sam do genijalnog zaključka: promena nije za svakoga. Sve sam pokušao, i šta sam postigao? Ništa, osim što me sad u ogledalu gleda umoran, zbunjen čovek koji je shvatio da je život prekratak da bismo menjali bilo koga, uključujući i sebe.
I znate šta? Možda je to sasvim u redu, možda mi nije potrebno da promenim ženu, ni sebe. Možda je dovoljno da se jednostavno smejem svim tim pokušajima i priznam sebi da je savršenstvo dosadno. I da je najlepše biti nesavršen – ali voljen upravo takav kakav jesi.
A sad, izvinite, moram da požurim da stignem pre žene u kupatilo – zaboravio sam da zatvorim pastu za zube.
Izvor: Facebook/Goran Janjić
