11. Iskreno o deci:
„Neka deca su bezveze. Prosto su seronje… i mislim da neki roditelji po ceo dan samo pokušavaju da otkače svoju decu. Koliko god voleli dete, uvek bude takvih trenutaka, kada vam se dete ponaša kao kreten i ponavlja „Zašto ne mogu bombonu, želim bombonu,“ a vi biste najradije rekli, „Znaš šta? J…. se, razumeš? J… se. Kako ti se to dopada? J… se, prijatelju.““
12. O tome zašto su mala deca gadovi:
„Ako ste u grupi ljudi koja želi negde da ide i ne možete da idete samo zato što član te grupe odbija da obuje cipele, ta osoba je j….i gad.“
13. O dečjoj radoznalosti:
„Dete pita nešto poput „Zašto je nebo plavo?“ A mama će „Umukni i jedi te krompiriće.“ A vi mislite „Kakva užasna majka. Zašto ne odgovori svom detetu? Kad ja budem imao decu odgovaraću im na sva pitanja. I širiti im horizonte za sva čuda ovog sveta. Pa, znate šta. Ne znate o čemu j…no govorite. Ne možete da im odgovarate na pitanja. Oni ne prihvataju odgovor. Nikada neće reći „O, hvala, sad razumem.“ Samo nastavljaju. „Zašto. zašto. zašto. zašto?“ dok na kraju razgovora više ne znate ni kako se zovete.“
14. Zašto deci ne daje mobilne telefone
„Neki roditelji se stvarno muče sa tim stavom „Sva druga deca imaju tu užasnu stvar pa i moje dete mora.“ Ne. Neka vaše dete bude bolji primer za te seronje. Samo zato što druga glupa deca imaju telefone ne znači da treba da kažem „Okej, i moje dete treba da bude glupo ili će se osećati čudno.““
15. O dečjoj brbljivosti
„Uživam u onome što moje ćerke pričaju. To je divno i poetično i volim da ih čujem – ali ne moram da slušam ništa od toga. Važno je razumeti tu razliku. Ako ste roditelj, počnite da je pravite jer ne možete stalno da ih slušate kako govore, pošto oni pričaju bez prestanka. Boli ih dupe šta vi radite i da li je dobar trenutak. Imate oružani obračun sa policijom a oni bi da melju i melju. Baš ih briga jer imaju pet godina. Obuzeti su samo sobom. Ne shvataju. Nijedan petogodišnjak neće reći „Ne, samo ti završi, kasnije ću ti reći.“ Nisu to u stanju.“
