Pozivamo i vas da se pridružite ovoj akciji i da zajedno podignemo svest o tome koliko je važno da o roditeljstvu učimo u odnosu roditelj – dete
Da li vam se ikada desilo da čujete od muža: Deca su bila dobra i poslušna ceo dan, ali u sekundi kada su te videli, počeli su da besne. Ja ne znam šta se desilo?
Mi ne možemo kontrolisati to kako se drugi ljudi osećaju, šta rade, kakva su im uverenja. Pokušajima da kontrolišemo nešto što u stvari ne možemo bijemo bitku koja je unapred izgubljena.
Ranije sam, kao psihijatar, umeo da pitam roditelje s dvoje, troje dece: “Koje dete najviše volite?”. Skoro svi bi rekli – podjednako.
Razgovarala je sa majkama čija su deca “napustila gnezdo” i pitala je šta bi poručile mlađim verzijama sebe kao i za čim žale. Evo šta su one rekle:
Niko te više ne zove. Svi podrazumevaju da si veoma zauzeta. Da si veoma umorna. Da si u drugom svetu. Van aktuelnih tokova. Da si se promenila.
Zašto je danas svaki drugi tekst o roditeljstvu ispovest mame koja poslednjim atomima snage pokušava da se izbori sa svojim trogodišnjakom a ne završi na psihijatriji?
Utvrđeno je i da promene roditeljskih metoda ne dovode do promene ličnosti deteta, tj. da je veza između ove dve varijable veoma slaba.
Ako već hoćeš da ostaviš nešto, pobrini se da sada i ovde učiniš nešto za sebe. To će tvoja deca gledati i prepisaće od tebe.
Deca u Češkoj imaju više slobode da razvijaju samostalnost i samopouzdanje
