Novosadska izdavačka kuća „Psihopolis“, specijalizovana za knjige iz popularne psihologije i psihološke i pedagoške priručnike za samopomoć, objavila je prevod američkog bestselera „Novo razmišljanje o deci“, knjigu koja dovodi u pitanje mnoge uvrežene stavove o pravilnom odgajanju dece.
Po Bronson, Ešli Meriman
NOVO RAZMIŠLJANJE O DECI – Gde grešimo?
Prevod sa engleskog: Nataša Mrdak, Siniša Božović
Stručni redaktor prevoda: dr Zoran Milivojević
Izdavač: Psihopolis, Novi Sad, 2012., www.psihopolis.edu.rs
Zašto tinejdžeri lažu?
Knjiga se oslanja na talas brojnih istraživanja sprovedenih tokom protekle decenije a koja upućuju na to da moramo promeniti naše razmišljanje o deci. Istraživanja dokazuju da mnogi hvaljeni načini vaspitanja ne deluju onako kako smo očekivali i da ih moramo odbaciti, kao i da prestanemo da deci izigravamo prijatelje i da ponovo povratimo autoritet. Zašto 96% tinejdžera laže svoje roditelje praktično o svemu? A zašto je gore ako nikada ne lažu? Kako da uspešno izgradite odnos iskrenosti sa tinejdžerom? Kada svađe braće i sestara nisu zabrinjavajuće, a kada je tinejdžerovo svađanje sa roditeljima znak poštovanja?
Iz predgovora autora:
Treba li hvaliti decu?
Istraživali smo nauku motivacije kod odraslih i jednog dana zapitali smo se odakle deca crpe svoje samopoštovanje. Počeli smo da istražujemo ovaj novi ugao. Ono što smo otkrili, iznenadilo nas je i zbunilo. Pre tog uvida, naši „instinkti“ su nas naveli da poverujemo, i to čvrsto, da je važno da maloj deci govorimo da su pametna, ne bi li podstakli njihovo samopoštovanje. Međutim, otkrili smo deo nauke koji tvrdi, i to izuzetno uverljivo, da je navika da govorimo deci kako su pametna kontraproduktivna. Ona je zapravo umanjivala dečje samopoštovanje.
Nakon našeg istraživanja priče o pohvalama, promenili smo način na koji hvalimo našu decu, ali smo se i dalje pitali: kako su naši roditeljski instinkti mogli da budu toliko pogrešni?
Šta je to materinski instinkt?
Najveći broj nas veruje u mit da je materinski instinkt urođen. Žene su uverene da nije bitno ako provedu svoje dvadesete izbegavajući bebe, ili ako ne osećaju veliku naklonost materinstvu. Momenat nakon rođenja, kada se beba po prvi put preda svojoj majci, materinski instinkt se magično pojavi, odmah u korak s hormonima. Kao majka, znaćete šta da radite i nastavićete to da znate sledećih osamnaest godina. Ova fontana znanja treba da dođe kao dodatak uz par jajnika i uz želju da se nose elegantne cipele s visokim potpeticama.
Zahvaljujući ovom mitu, koristimo reč „instinkt“ da prenesemo kolektivnu mudrost intuitivno prikupljenu iz našeg iskustva o odgajanju dece. Ali ovo je preterano uopštavanje termina „instinkt“. U stvarnosti pravi instinkt, odnosno biološki nagon koji se pojavi, jeste samo goli impuls da se štiti i odgaja dete. Neuronaučnici su čak locirali i mrežu neurona u mozgu gde se ovaj impuls javlja. Roditelji koji očekuju bebu, mogu se osloniti na to da će se ovaj impuls pojaviti – ali što se tiče najboljeg načina odgajanja, to je nešto drugo što sami treba da pronađu.
Drugim rečima, naši „instinkti“ mogu biti toliko pogrešni zato što to zapravo i nisu biološki programirani instinkti.
Danas, s tri godine istraživanja iza nas, Ešli i ja vidimo da su ono za šta smo mislili da su naši „instinkti“, zapravo bile samo naše inteligentne reakcije zasnovane na dobroj obaveštenosti. Tokom našeg istraživanja smo, takođe, otkrili da su ove naše „instinktivne“ reakcije bile kontaminirane mešavinom nadanja, moralističke subjektivnosti, zaraznih prohteva, lične istorije i prevaziđenih psiholoških teorija – a sve na račun zdravog razuma.
U čemu roditelji greše?
„Šok odgajanja“, kao što se termin generalno koristi, odnosi se na paniku – zajedničku svim mladim roditeljima – da se ova mitska fontana znanja o vaspitanju uopšte neće pojaviti. Mnogima će ova knjiga biti šokantna, upravo zbog toga što ćemo koristiti fascinantne rezultate novih naučnih istraživanja kako bismo ustanovili koje su to pretpostavke o deci koje su netačne i koje treba odbaciti.
Glavna premisa ove knjige je da su mnoge strategije modernog društva za odgajanje dece zapravo kontraproduktivne – jer u njih nisu ugrađeni rezultati novih ključnih zaokreta u nauci o deci.
Pogrešne pretpostavke o dečjem razvoju su izobličile roditeljske navike, školske programe i društvenu politiku. One utiču na način na koji razmišljamo o deci, a tako i na način na koji tumačimo dečje ponašanje i na koji komuniciramo s mladima. Namera ove knjige nije samo da upozori, već da nas nauči da razmišljamo drukčije – dublje i jasnije – o deci. Male ispravke u našem razmišljanju danas mogu dugoročno promeniti karakter društva, i to jednog po jednog budućeg građanina.
Kako da deca budu inteligentna?
Teme koje su razmatrane u knjizi obuhvataju širok spektar i posvećene su jednako delovima moždanog tkiva kao i morala. Odnose se na decu svih uzrasta, od beba do tinejdžera. I veoma se razlikuju od onog pristupa po kome se slika slika prema upisanim brojevima. Konkretno, imamo poglavlja posvećena sigurnosti, spavanju, laganju, inteligenciji, sukobu braće i sestara, tinejdžerskoj pobuni, samokontroli, agresiji, zahvalnosti, učenju jezika i odnosu prema rasnim razlikama. Čitav tekst u knjizi je naš zajednički doprinos.
Odabrali smo ove teme jer su nas upravo u tim oblastima iznenadili rezultati novijih istraživanja – direktno su dovodila u pitanje prihvaćeni ugao gledanja na to kako deca odrastaju.
Međutim, kada smo raščlanili nauku i razmotrili činjenice, novo razmišljanje o deci činilo se jasnim i logičnim, čak očiglednim. Nije izgledalo kao da moramo da podižemo decu „po pravilima“. Izgledalo je sasvim prirodno, kao povratak zdravog razuma. Stare pretpostavke koje smo imali delovale su kao projekcija naših nadanja. A kada smo prevazišli početni šok, otkrili smo da vlastitu decu osećamo na potpuno drukčiji način.
