Tokom tih prvih godina naši staratelji su na naše potrebe, želje i osećanja odgovarali na odredene načine, a ne nekako drugačije. Obrasci njihovih reakcija podstakli su naše obrasce odnosa prema njima, koji se dalje ogledaju u našem odraslom modelu stila emotivne vezanosti.
Svet bez ograda je za malog čoveka opasno i zastrašujuće mesto. Ograde kažu: „Dovde možeš ići, ali dalje ne možeš.” Ograde pružaju osećaj bezbednosti i sigurnosti. Ograde vam pomažu da utvrdite gde vam je mesto. Ograde ne dozvoljavaju da uđe nešto loše.
Tate su oni očevi koji pokazuju i ne kriju svoju bezuslovnu ljubav prema ćerkama. Oni cene ćerkino mišljenje, podstiču ih da izraze stavove čak i ako im se mišljenja ne slažu, ostaju uz ćerke tokom celog života.
Od detinjstva pa sve kroz ćerkino odraslo doba javljaju se promene u odnosu majka – ćerka, dolazi do različitih sukoba koji se odražavaju na psihičko zdravlje i majke i ćerke.
Veza između popularnosti, društvene dominacije, zlobe i okrutnosti teško da može iznenaditi bilo kog učitelja – ta dinamika je sasvim očigledna u većini škola.
Kako da se danas u ulozi roditelja vešto krećemo linijom između pružanja podrške i dostupnosti deci, a da ih ne napustimo, niti da im smetamo?
Kada, u želji ga umire, roditelji detetu omogućavaju bezumnu zabavu i zadovoljavaju njegove beskrajne potrošačke zavisnosti – to ima dugoročno negativne posledice na razvoj njegovog karaktera.
Kako ni ovog oktobra neće biti održan Beogradski sajam knjiga novosadski Psihopolis će, po drugi put održati online sajam knjiga
Jednostavno rečeno, kad omogućimo deci da slede svoju radoznalost i interesovanja, ona mnogo više uče. A dok uče mnogo više, ona postaju bolja u učenju.
Obično postoje dobri razlozi za „ljutnju” mladih ljudi. Kao što ću opisati, ta ljutnja je često maska, odbrana od mnogo neuhvatljivijih, bolnijih osećanja.
