Kada razmišljamo o svom detetu, naravno da nam je na prvom mestu njegovo zdravlje. Radimo na fizičkom zdravlju i vrlo dobro znamo, pored vitamina koje mu dajemo, potrebno je razviti imunitet od virusa i bakterija. To bukvalno znači da mora doći u dodir sa virusima i bakterijama u spoljašnjem svetu – mora se uprljati u parku, pasti u pesak i preležati prehladu.
Ono što često zaboravljamo jeste da identičan zakon važi za dečiju psihu. Pored fizičkog, postoji i psihološki imunitet – to je sposobnost deteta da se suoči sa neuspehom ili frustracijom, da obradi nelagodnu situaciju i da iz nje izađe snažniji.
Nažalost, u želji da deci olakšamo odrastanje, sve češće upadamo u zamku ”emocionalnog sterilisanja” njihovog okruženja.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
’Overparenting’ i sindrom staklenog zvona
Moderno vreme donelo je novi fenomen u vaspitanju – takozvani ’overparenting’. Ono predstavlja situacije u kojima odrasli neprestano borave u dečijem okruženju i čekaju svaku situaciju kako bi je rešili umesto njih i preduhitrili svako potencijalno razočaranje. U praksi, ako dete dobije lošu ocenu roditelj odmah piše mejl nastavniku, ili ako se dete posvađa sa drugim detetom u parku, roditelj odmah pokušava rešiti konflikt sa drugim roditeljem umesto samog deteta.
Iako je ovakav stav proizašao iz najčistije ljubavi i zaštitničkog instinkta, dugoročno on daje kontraefekat. Preterana zaštita dece od doživljavanja frustracije i neuspeha direktno stopira razvoj njihovih kapaciteta da se nose s frustracijom.
Kako se „sterilan” psihološki imunitet manifestuje u školi?
Kao što već znamo, škola je za dete prvo mesto susreta sa relnim životom. Ona predstavlja izazov sama za sebe, a posebno deci sa nerazvijenim psihološkim imunitetom. U sistemu gde se pravila znaju, dete koje nije naučilo da se nosi sa odbijanjem ili neuspehom, vrlo brzo počinje da pokazuje određene obrasce ponašanja:
- Brzo odustajanje: Čim naiđe na teži zadatak iz matematike ili lekciju koja zahteva veći trud, dete se povlači i brzo odustaje. Ono ne pokušava ponovo već koristi fraze poput: „Ja ovo ne znam“ ili „Ovo je preteško“, prihvatajući situaciju kao sopstveni poraz.
- Nepoštovanje pravila: Kako bi izbegli potencijalni neuspeh, neka deca počinju da se služe varanjem u igrama sa vršnjacima ili prepisivanju na kontrolnom. Za njih, neuspeh ne predstavlja lekciju već neprijatnost koju moraju izbeći po svaku cenu.
- Neprihvatanje odgovornosti: Pošto su naučeni da roditelji rešavaju njihove probleme, neka deca mogu pokazati tendenciju da odgovornost za neuspeh pripisuju isključivo spoljašnjim okolnostima. Izgovori kojima se služe jesu ,,Nastavnik me mrzi” ili ,,On je kriv” kako bi zaštitili svoje emocije.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Saveti za roditelje i nastavnike: Kako zajedno izgraditi otpornost kod ovakve dece?
Psihološki imunitet se vežba, a najbolji rezultati se postižu kada roditelji i nastavnici rade zajedno. Evo ključnih koraka ka tom cilju:
- Hvalite trud i zalaganje, a ne urođeni talenat: Kada kod deteta stavljamo akcenat na urođene talente i stalno govorimo da je ’najpametnije’, ono počinje da se plaši grešaka jer misli da će izgibiti tu titulu ukoliko pogreši. Umesto talenta, pohvalite njegov rad i trud: ,,Video/la sam koliko si se potrudio za ovaj domaći, bravo!” Na ovaj način ga učimo da su trud, upornost i učenje važni faktori uspeha.
- Dozvolite deci da osete dosadu i frustraciju: Dosada je zapravo korisna za mentalni razvoj. Kada dete kaže da mu je dosadno ili kada izgubi u društvenoj igri, pustite ga. Nemojte mu odmah davati telefon ili novu zanimaciju već ga pustite da sam prevaziđe taj trenutak. To je vrsta emocionalnog treninga i na taj način, dete postepeno razvija toleranciju na frustraciju.
- Redefinišite pojam greške: Naučite dete da je svaka greška samo stepenica ka cilju, nikako dokaz njegove vrednosti. Kada doživi neki neuspeh, zajedno sa njim analizirajte situaciju i pitajte ga: „Šta misliš, šta iz ovoga možemo da naučimo za sledeći put?” Na ovaj način podstičete razvoj kritičkog mišljenja i pronalazak rešenja.
- Budite saveznici, a ne advokati: Dragi roditelji, kada dete naiđe na problem u školi, u vidu loše ocene ili nesporazuma sa nastavnikom, prvo porazgovarajte sa nastavnikom mirno. Cilj je da dete nauči da preuzme odgovornost i reši problem, a ne da ga drugi štite od sopstvenih postupaka.
Sprečavanje nasilja počinje mnogo pre nego što se problem pojavi, kroz podsticanje emocionalne otpornosti i samoregulacije.
Dete koje ima razvijen psihološki imunitet lakše će podneti pritisak vršnjaka, znaće kako da se izbori sa kritikama i neće imati potrebu da kroz agresiju prema drugima leči sopstvenu nesigurnost.
Izvor: Čuvam te
