Bucmasti otac troje dece svakog dana u približno vreme, provodi prepodne na plaži. Njegov duh ni dana nije stariji od plavušaste trojke sa kojom se igra u plaćaku. Glas mu je mek, crte lica mekane, stomak podseća na meku krofnu, Duša mu je mekana. Srednji među malim glavama hoće kući.
Otac mu daje ključ smeštaja, mekano objašnjava kojim putem da stigne do dvorišta, kako da podigne vrata pre okretanja ključa, koliko puta će oni pozvoniti da može da otključa kada se ostali vrate. Dete još jednom ponovi sve rečeno, prosuši kosu peškirom, navuče šorts i majicu na sebe i polako krene. Sledeća dva dana se slična priča ponavlja sa drugom decom Oca… Ovo su možda najkvalitetniji razgovori koje slušam na plaži. Malo me guše drugi glasovi, glupa pitanja, mračne prognoze, jeftine skupoće…
Svi koji bez dozvole prilaze da nam pomaze psa uglavnom prođu slično! Njena čokoladna njuška istaknuta zelenim očima pokaže gornje zube i tiho režanje . Poverenje je ključ! Isti ključ kojim je svako od ono troje otključalo kapiju smeštaja kraj mora. Par metara dalje, na divljoj plaži, među ogromnim stenama leži jedna kula…
Nikako mi nije jasno kako se takva jedna kamena građevina srušila u talase. Tamo sam pre dve godine ostavila Vukicu… Od prvog dana nisam poverovala da jedan takav život može da se smesti u drvenu kutiju! Godinama sam joj tražila adekvatnu kuću… Volela je stare građevine, baš kao i ja što ih volim danas… Nikada nije bila na moru niti zaplivala …
Pre dve godine sam baš u tu kulu bacila prsten koji sam kupila od njene jedine penzije koju smo nasledili Mislim da je to bilo dovoljno da joj kupim večnu kuću na moru . Ključ još nemam… Ni ne žurim da ga uzmem. Trebalo bi na neko vreme da se sama odmori Nauči da pliva, stopi sa nekim novim ili čak starim svetom iz kog smo svi potekli Iz slane vode… Ključ poverenja je jedini ključ koji otključava sve kuće i zaključava sve prilaze neželjenim pogledima koji možda i mogu da sruše kulu…
Ključ… Tamo gde je poverenje bezvremensko…
Autorka: Dragana Soro
