Ako zastanemo, okrenemo se oko sebe i posmatramo okruženje, a da to nije samo zatvoren prostor gde smo samo mi, doći ćemo do zaključka da se 80% okruženja, na neki od načina, kreće. Da li je to kretanje samostalno ili u sadejstvu sa nekim faktorom, to je, već, složenija tema.
Napraviti korak, hodati, trčati, .. neke su od radnji koje nam, ustvari, nesvesno, čine život produktivnijim, ispunjenijim, čine naš lokomotorni aparat podsticajnijim za složenije aktivnosti. Kao što naš koštano zglobni sistem daje potporu za bilo koju vrstu pokreta, neophodno je ili, bilo bi poželjno, da ta kretanja budu smislena i shodna mogućnostima.
Od kotrljanja, okretanja, puzanja, uspravljanja, pa sve do potpune organizacije i adaptacije na novi obrazac pokreta u vertikalnom položaju, čovek kao biće, prođe kroz dosta faza. Oformljenjem koštano-zglobnog i mišićnog sistema, spremni smo za kretanja koja izlaze iz kategorije osnovnih, pa se uvodimo u sistem nekih novih, kompleksnijih pokreta kroz svet rekreacije i sporta.
Sada je, već, dostupnost vežbanja prisutna i za najmlađe uzrasne kategorije, od prvih koraka, kada je preporučljiv rad sa fizioterapeutima, pa do starijih uzrasta , kada deca rade sa trenerima – da li opšte stvari ili specifično neki od sportova, to je, već, izbor roditelja ili deteta. Svakako, prisustvo stručnog lica u radu sa decom, bilo kog uzrasta, je neophodna. Kroz sistem školstva, deca imaju organizovano vežbanje, ali veliki broj njih dodatno ide na neki sport – individualni ili timski i na takav način razvija svoje motiričke sposobnosti i podstiče razvoj svih drugih karakteristika svoje ličnosti.
Pročitajte i: Deca u teretani – da li im je tamo mesto?
Dešava se, vrlo često, da deca, zavisno od sporta u kom se nalaze (za koji sport su se opredelili da treniraju), napuštaju ovu oblast u periodu puberteta, jer počinju ubrzano da se razvijaju i sve do tada što im je „super išlo“, postaje malo drugačije. Baš zbog ovih činjenica, stručno lice – trener, bi trebalo na adekvatan način da ih podrži, pojasni šta se dešava sa njihovim telom kako bi ostali u sportu i dalje radili na sebi do momenta sazrevanja i potpune adaptacije organizma. Sa druge strane posmatrano, svako dete ima pravo na izbor, pa tako i izlazak iz profesionalnog i takmičarskog sporta ili ostanak u istom, jeste jedna od želja i izbor. Ukoliko se sport napusti, uvek postoji opcija rekreativnog sporta ili fizičkog vežbanja u nekom drugom obliku. Sport nas uči disciplini, druženju, motivaciji, podršci.
Beskrajno je dug karavan pozitivnih aspekata koje sa sobom nosi profesionalni sport, a nakon sporta i rekreacija. Pojam rekreacije i vežbanja pod okriljem ovog pojma posmatra se kao nešto što nije mnogo zahtevno i intenzivno. Međutim, shodno izboru rekreativnog vežbanja, može da bude vrlo naporno. Prema mnogobrojnim iskustvima iz prakse i prema preporukama WHO (World Health Organization), bilo bi poželjno uraditi sportsko-medicinski pregled pre početka bilo kakvog fizičkog vežbanja. Koliko god da ste spremni, raspoloženi, imate motivaciju za vežbanje, budite odgovorni prema sopstvenom zdravlju i životu.
Pokret – da, uvek, ali pametno i na duge staze.
Autor: doc. dr Slađana Rakić, Profesor na FFKMS
