Akademsko postignuće je značajno opalo tokom pandemije COVID-19, a učenici se ne vraćaju na prethodni nivo. Studija koju je sprovela Northwest Evaluation Association proučila je rezultate testova učenika u razredima od 3. do 8. u 6,7 miliona američkih javnih škola i otkrila da učenici napreduju sporije nego što pre pandemije. Ovim učenicima proseku faliu dodatnih 4,1 meseci nastave iz čitanja i 4,5 meseci nastave iz matematike kako bi dostigli nivoe postignuća pre pandemije.
Jedan od faktora koji je možda doprineo akademskom deficitu tokom pandemije bio je prelazak sa nastave uživo na online učenje. Da bi se brzo prilagodile COVID-19 zatvaranjima, mnoge škole širom sveta prešle su sa nastave u učionici na online platforme. Verovalo se da će ova strategija pružiti uporedivo iskustvo učenja, ali trenutni rezultati pokazuju da to nije bio slučaj.
Drugi faktor koji potencijalno utiče na pad akademskog učinka kod učenika je ono što psiholog sa Harvarda, Daniel Schacter naziva „zaboravnost“. Zaboravnost je vrsta zaborava koja proizilazi iz nedostatka pažnje, odnosno usled „podeljene pažnje“ koja otežava potpunu obradu informacija.
Iako se popularno veruje da možemo multitaskovati i obavljati više zadataka efikasno i sa zadovoljstvom, nekoliko studija je pokazalo da loše pamćenje i performanse rezultat su podeljene pažnje. Kada se od ljudi traži da obavljaju dva zadatka istovremeno, često pokazuju loše pamćenje zbog nedostatka pažnje prilikom izlaganja informacijama. Ovaj fenomen je poznat iz Eksperimenta nevidljivog gorile.
Eksperiment nevidljive gorile
Eksperiment nevidljive gorile je studija koju su sproveli psiholozi Christopher Chabris i Daniel Simons na Harvard Univerzitetu 1999. godine. Ovi istraživači su napravili video u kojem su prikazane dve grupe po tri osobe. Jedna grupa je nosila bele majice, dok je druga nosila crne majice. Tokom videa, svaka ekipa je dodavala košarkašku loptu među članovima svoje ekipe, isključivo unutar svoje ekipe. Učesnici studije su bili upitani da prate video i broje koliko puta se lopta dodaje između članova bele ekipe, dok su ignorisali dodavanja između članova crne ekipe. Istovremeno, čovek obučen u kostim gorile ulazi u sredinu scene, okreće se prema kameri i tri puta udari sebi u prsa, zatim izlazi sa scene nakon otprilike 9 sekundi.
Nakon što je video završio, većina gledalaca je mogla prilično tačno da izvesti koliko je dodavanja bilo među članovima bele ekipe. Međutim, kada su pitali da li su videli nešto neobično tokom videa, skoro polovina je odgovorila da nije. Kada su pitali da li su videli gorilu, mnogi su odgovorili sa zbunjenjem ili iznenađenjem. Kada je snimak pušten ponovo, učesnici su bili šokirani što su propustili gorilu.
Zbog toga što je njihova pažnja bila usmerena na brojanje dodavanja lopte, mnogi nisu primetili gorilu, i informacije o gorili nisu bile sačuvane u njihovom pamćenju. Ovaj eksperiment ilustruje da kada je naša pažnja fokusirana na jedan zadatak, često ne prepoznajemo druge informacije u našem okruženju ili ih ne kodiramo u pamćenje.
Mobilni telefoni i učenje
Da li vam se ikada nešto slično desilo dok igrate igrice na svom mobilnom telefonu?
Studija sprovedena na Univerzitetu Kalifornija San Dijego pokazala je da su studenti na fakultetu tokom pandemije provodili značajno više vremena na ekranima i telefonima.
Na Univerzitetu Ohio, naučnici su pitali studente da gledaju video predavanje kako bi procenili šta su naučili. Istraživači su otkrili da su studenti koji nisu koristili mobilne telefone zabeležili 62% više informacija, pravili detaljnije beleške, mogli su da se sete više detalja sa predavanja i postigli su prosečnu ocenu koja je bila pola ocene viša na testu sa više izbora nego studenti koji su aktivno koristili mobilne telefone tokom predavanja.
Dalji dokazi o negativnom uticaju korišćenja mobilnih telefona na akademski uspeh pruženi su studijom na Njujork Institutu za Tehnologiju i Kalifornijskom Državnom Univerzitetu. Istraživači u ovoj studiji su otkrili da su studenti kojima su mobilni telefoni fizički oduzeti tokom časa imali značajno veće nivoe razumevanja na kursu.
Tokom pandemije, povećanje online učenja i nedostatak nadzora nastavnika doprineli su većem korišćenju mobilnih telefona tokom časova. Ovo je verovatno bio značajan faktor u smanjenom postignuću u učenju zbog podeljene pažnje.
Zaključak
Iako ove studije ne dokazuju da su studenti bili ometani mobilnim telefonima dok su učili online tokom COVID pandemije, sugerišu moguće faktore koji mogu doprineti problemima u učenju. Ove studije takođe sugerišu da će ubuduće online učenje možda biti teže za studente koji koriste mobilne telefone tokom časova ili koji su ometani aktivnostima oko njih, gde god da se nalaze.
Možda studija Nevidljive gorile može da nas nauči kako da pomognemo našim učenicima da uče efikasnije u budućnosti i ohrabri nastavnike i škole da razvijaju angažujuće okruženje za učenje bez ometanja.
