Istovremeno, vreme koje su deca provodila gledajući televiziju, igrajući igrice na kompjuteru i koristeći mobilni telefon povećalo se sa ranijih četiri na 5,2 sata dnevno.

Vreme koje deca svakog dana troše na školske aktivnosti i učenje prepolovilo se tokom pandemije korona virusa sa prosečnih 7,4 na 3,6 sati dnevno, rezultat je ankete koju je u junu sproveo IFO institut među 1.099 roditelja u Nemačkoj.
Prema ovom istraživanju, 38 posto đaka je tokom pandemije učilo najviše dva sata dnevno, a 74 procenta najviše četiri sata dnevno, navodi se u saopštenju IFO instituta.
Istovremeno, vreme koje su deca provodila gledajući televiziju, igrajući igrice na kompjuteru i koristeći mobilni telefon povećalo se sa ranijih četiri na 5,2 sata dnevno.
“Ovi rezultati pokazuju koliko je važno da se vratimo normalnom pohađanju škole i školskih časova, poštujući mere zaštite. Tamo gde je zatvaranje neizbežno, škole bi trebalo da pređu na direktna onlajn predavanja”, kaže Ludger Vesman, direktor IFO Centra za ekonomiju obrazovanja.
Roditelji su vrlo svesni problema: 64 posto njih smatra da je njihovo dete tokom pandemije naučilo “mnogo manje”.
Anketa pokazuje i da se uključenost roditelja u školske aktivnosti dece, u pogedu vremena, udvostručila. Pre zatvaranja škola provodili su u proseku pola sata dnevno pomažući detetu u školskim zadacima. Tokom pandemije ovo se popelo na punih sat vremena.
Međutim, 38 odsto roditelja navodi da ova situacija vrši veliki psihološki pritisak bilo na njihovo dete, bilo na njih samih, a 28 odsto roditelja je izjavilo da se više svađaju sa svojom decom nego ranije.
Kad je reč o studenatima univerziteta, i kod njih je vreme utrošeno na učenje smanjeno kao i kod školaraca, samo je porast sati posvećenih pasivnim aktivnostima bio nešto manji.
Oko 57 procenata studenata je pohađalo grupne onlajn časove manje od jednom nedeljno, a samo 6,0 posto njih je pratilo takve časove svakodnevno.
Predavanja jedan-na-jedan s profesorima su bila još ređa, posebno među decom čiji roditelji nisu pohađali univerzitet i među slabijim studentima.
Nedeljne radne liste je dostavljalo 96 odsto studenata, a 64 odsto njih je dobijalo povratne informacije o svom radu najmanje jednom nedeljno.
Ipak, ako neko pita sve Nemce a ne samo roditelje, 79 posto se slaže u potpunosti ili delimično s tvrdnjom da je odluka o zatvaranju škola bila dobra.
Čak 79 posto učesnika ankete podržava da onlajn časovi budu obavezni kada su škole zatvorene.
“To pokazuje da očigledna većina Nemaca pozdravlja mere da se na neki način reši nizak nivo posvećenosti dece i adolescenata školovanju”, kaže Vesman.
Istraživanje je takođe otkrilo da je 83 odsto anketiranih za veću podršku deci iz teškog socijalnog miljea, 70 odsto želi da se održe završni ispiti; 59 odsto smatra da bi maske za lice trebalo da budu obavezne za studente; a 58 procenata se zalaže za redovno testiranje na korona virus za sve studente. Ipak, 56 posto ispitanika odbija korona aplikacije za praćenje kontakata putem mobilnih telefona u školama.
Izvor: RTV
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Na privatne časove i pre polaska u prvi razred: Ambicije roditelja veći problem od preobimnog gradiva
Autor: Euronews Srbija, I. Vlajović Privatni časovi postali su gotovo obavezan deo školovanja. I dok su se nakad oni uzimali za pripreme za upise na fakultete i srednje škole, danas...
Sastav osnovca rasplakao nastavnicu: “Želeo bih da budem televizor, da me porodica sluša kada govorim”
U jednoj Fejsbuk grupi u kojoj prosvetari iz Srbije dele priče iz škole pojavio se jedan sastav dečaka koji je oduševio mnoge. Nastavnica srpskog je podelila pismeni zadatak učenika osnovne...
Iskustvo nastavnika: Deca lepo prihvataju zabranu telefona u školama, problem samo pojedini roditelji
"Kada smo zabranili mobilne telefone u školi svi su rekli da će biti nemoguće to sprovesti. Sada hodam hodnicima i trpezarijom i nigde ne vidim nijedan telefon. Više ne slušam...
Nastavnici o lošim rezultatima na inicijalnim testovima: “Nekada su služili da utvrdimo znanja, a danas neznanje”
Stalna praksa na početku školske godine su provere znanja koje đaci donose iz prethodnih godina školovanja, takozvani inicijalni testovi. Oni se rade kako bi učitelji i nastavnici videli koliko deca...
Nema komentara.