Možda ste nasledili majčine oči, ali genetski gledano, koristite više DNK materijala koje ste dobili od oca. To je zaključak studije na miševima, za koju istraživači kažu da se verovatno odnosi na sve sisare.
Američki istraživači su istraživali na hiljade mišjih gena i proučavali da li jedinke pokazuju efekte specifične za jednog od roditelja. Došli su do zaključka da čak i kada su aktivacije gena u ravnoteži, tasovi prevagnu u korist očeva.
Ispitivanje da li ova neravnoteža postoji i kod ljudi moglo bi da naučnicima pruži uvid u uzroke naslednih stanja, kao što su dijabetes ili srčane bolesti, na primer.
Istraživači su otkrili da je 60 odsto mišjih gena, bilo kopija od oca, kao i da su bili aktivniji od kopije od majke. Ova neravnoteža je rezultirala bebama miševima, čiji su mozgovi značajno više ličili na očeve, genetski gledano.
Evo koje osobine vaše dete nasleđuje od vaše svekrve
„Sada znamo da sisari više izražavaju genetske varijante svojih očeva”, kaže Pardo-Manuel de Vilena, šef istraživačkog tima, profesor i predsednik Odeljenja za genetiku na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu. On je međunarodni lider u oblasti genetike, koji se bavi evolucijom, mišjom genetikom, epigenetikom, deobama i segregacijom hromozoma.
„Zamislite sada da je određena vrsta genske mutacije loša. Ako je nasleđena od majke, gen ne bi bio toliko izražen kao da je nasleđen od oca. Genetski, vi ste više kao vaš otac nego vaša majka”, zaključuje De Vilena.
Očevi geni odgovorni za talente i fobije
Iako od oba roditelja nasleđujemo istu količinu genetskih mutacija koje nas čine onim što jesmo, mi u stvarnosti koristimo više očeve DNK nego majčine.
Iako naučnici još uvek ne mogu da daju jasan odgovor na pitanje šta najviše utiče na karakter ljudi – okolina, geni ili vaspitanje, mnoge studije su pokazale da ne nasleđujemo samo izgled već i neke osobine ličnosti, talente i fobije.
Fobije
Prenošenje fobija kroz DNK je dokazala studija u kojoj su miševi trenirani da izbegavaju sve mirise slične mirisu trešnjinog cveta. Ovo je uticalo na DNK subjekata tako da je deo DNK odgovaran za osetljivost na ovaj miris bio aktivniji u spermatozoidima miševa-očeva. Kao rezultat, deca i unuci su bili veoma osetljivi na trešnjin miris i izbegavali su ga, iako nisu imali pravi razlog za to.
Lenjost, genetika ili nešto treće… Kada od deteta da očekujete prve reči
Ekstrovertnost
Neke karakterne osobine stičemo s godinama, a neke su već zapisane u našoj DNK. Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 su povezani sa ekstrovertnošću. Možda razlog što ste toliko društveni leži u genima vaših predaka, a ne u činjenici da su vas roditelji upisivali na sve moguće vanškolske aktivnosti. Osim toga, postoji genetska veza između ekstrovertnosti, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.
Smisao za humor
Neki ljudi veruju da je smisao za humor naučena osobina koja zavisi od okoline u kojoj osoba odrasta. Tokom studije, međutim, otkriveno je da ljudi sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR, koji se najčešće nasleđuje od očeva, pokazuju pozitivne reakcije i češće se smeju. Rezultati studije su potvrđeni i kada su u obzir uzete godine, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije.
Sklonost zavisnosti
Geni i nasledne osobine su od 40 do 60 odsto odgovorni za razvoj zavisnosti. Na primer, veza između zavisnosti i gena D2 proučena je do detalja. D2 je tip dopaminskog receptora, a kakav će on biti nasleđuje se najčešće od očeva. Ljudi kod kojih ovi receptori ne rade dobro, skloniji su uzimanju supstanci koje izazivaju zavisnost.
Jesu li neki ljudi prirodno loši u matematici
Štedljivost
Kad se radi o novcu, naše se akcije u 30 odsto slučajeva mogu objasniti prirodnim faktorima. Neki ljudi su genetski skloni štednji novca, bez obzira na visinu prihoda, pol i obrazovanje. Ovakvi ljudi ređe imaju loše navike poput pušenja i manje su podložni dijabetesu. Ovo se dešava jer su dosledniji u ponašanju i imaju bolju samokontrolu, zahvaljujući svojoj DNK. Veruje se da se ove osobine, takođe, nasleđuju od očeva.
Izvor: Magazin.politika.rs
