Ova moja pametna glava smislila da ne vičem na decu u boravku, već da kupim pištaljku. Prvog dana sam super prošla…kad god se razgalame, a ja pomažem nekom detetu oko izrade domaćeg zadatka, ja zviznem i oni se bar na neko vreme umire.
Uopšte nisam razmišljala da deca vole da kopiraju učiteljicu. Njih desetak su danas došli sa pištaljkama oko vrata. Zviždim ja, zvižde oni. Kao na demonstracijama.
O, Bože! Spremila sam da se boji, crta, secka, lepi, da računaju, da pišu pravilno rečenice. Da budem in, lepo ih pitam: „Šta želite od ovoga da radimo?“
„Da se igramo jurke i žmurke“. Šta cu? Zviznem ja, zvižde oni…razmišljam da ih vodim na neku utakmicu… Prilagođavam se novom sistemu…ne kažnjavaj dete, ne viči na njega, psihički ga traumiraš…prati njegova interesovanja. Mozda ću u ponedeljak ja da žmurim.
Učiteljica Dragana Ilić Đorđević
