Dok se nakon završnog ispita najviše govori o broju bodova i upisu u željenu školu, iza svakog testa kriju se mnogo važnija pitanja: koliko učenici zaista razumeju ono što uče i čitaju, koliko su spremni za samostalno učenje i kakve će im veštine biti potrebne u godinama koje dolaze. Srednja škola donosi obimnije gradivo, više samostalnog rada i veće zahteve kada su u pitanju razumevanje, analiza i usvajanje novih znanja.
O tome šta je ovogodišnji test iz srpskog jezika pokazao, kakve su čitalačke navike današnjih osmaka i zašto je čitanje mnogo više od školske obaveze, razgovarali smo sa profesorkom književnosti iz Karlovačke gimnazije, Jovanom Rebom.
Kakvi su vaši utisci nakon ovogodišnjeg završnog ispita i testa iz srpskog jezika?
Test iz srpskog jezika na završnom ispitu je još jednom ukazao na probleme sa kojima se već godinama susreću nastavnici: decu je moguće naučiti gramatiku, i istoriju jezika, ali ih je nemoguće navesti da čitaju knjige. Upravo zato su najteži zadaci na testu bili vezani za razumevanje književnog teksta (ukupno 5), koji su učenicima bili najveći izazov, jer zahtevaju ne samo da se pročitano zaista razume, već i čitalačko iskustvo bez kojeg je ovakve zadatke gotovo nemoguće rešiti. Dete koje ne čita knjige, tekst čita samo informativno i samim tim nema kapacitet da dublje prodre u značenja. Stoga apelujem na roditelje budućih osmaka, da shvate na vreme koliko je važno da deci u vreme koje su im predvideli za telefone odvoje i vreme za čitanje.
Šta po vašem iskustvu najviše utiče na uspeh učenika na testu iz srpskog jezika?
Na prvom je mestu odgovornost nas roditelja da decu od samog početka zabavljamo knjigama umesto telefonom. Potom na scenu stupaju učiteljica i nastavnik, koji detetovu prirodnu potrebu za pričom treba da oblikuju kroz učenje gramatičkih pravila, bogaćenje rečnika i neprestano čitanje. Nastavnik koji je na fakultetu završio sa obrazovanjem ne može ni u jednom detetu da razvije ljubav prema maternjem jeziku i književnosti. Deca 21. veka imaju drugačija iskustva i potrebe i svaki nastavnik mora da, kroz stalno usavršavanje i rad na sebi – učini svoje časove zanimljivim, dinamičnim i podsticajnim. Kada se tako radi kroz celu osnovnu školu, završni test prestaje da bude izvor ogromnog stresa i za dete i za roditelja.
Nastavnik koji je na fakultetu završio sa obrazovanjem ne može ni u jednom detetu da razvije ljubav prema maternjem jeziku i književnosti.
Da li ste kod ovogodišnje generacije osmaka primetili nešto što je razlikuje od prethodnih generacija?
Nažalost, zahvaljujući roditeljima koji su deci prerano omogućili da previše vremena provode za ekranima, a potom krivicu prebacuju na njih – današnji osmaci imaju smanjenu pažnju, površno primaju informacije i u najvećem broju slučajeva nemaju nikakve čitalačke navike.
Sve češće u programima za srpski jezik, umesto reči „obavezujuća“ piše „preporučena“ lektira, pa se veoma često zapanjim kako su deca iz različitih škola kao iz različitih zemalja: jedni su pročitali nekoliko dela od Nušića i Ćopića, drugi nisu ni čuli za ove pisce do pripreme za maturu, jer nastavnik „to nije radio“, a ni roditelji nisu uticali na njih da kapitalna dela iz naše književnosti pročitaju. Na kraju se priprema za maturu svede na ubrzano učenje i ponavljanje u drugom polugodištu, kada više nema dovoljno vremena za nadoknađivanje propuštenih lektira, pa se učenici često oslanjaju na kratke internet sažetke i digitalne alate (ChatGPT) umesto na čitanje originalnih dela.
Deca, tvrdim, nisu za to odgovorna. Mi roditelji i mi nastavnici – jesmo. Dokle god ne priznamo sebi da smo svesno doneli odluke da deci prerano dozvolimo tehnološke alate i sadržaje koji loše utiču na njihov mentalni razvoj – stvari će biti sve gore, a knjige će se svesti na odlomak od jedne strane u čitanci.
Dokle god ne priznamo sebi da smo svesno doneli odluke da deci prerano dozvolimo tehnološke alate i sadržaje koji loše utiču na njihov mentalni razvoj – stvari će biti sve gore, a knjige će se svesti na odlomak od jedne strane u čitanci.
Šta vam je rad sa učenicima tokom priprema otkrio o njihovim navikama u učenju i odnosu prema srpskom jeziku?
Nažalost, većina dece se oslanja samo na pripremne časove: državne i privatne. Tokom osmog razreda budu zauzeti završnim ocenama, planovima za budućnost i onda sami kažu: „Nemam vremena još i da dodatno ponavljam gradivo“. Drugo, kada se ogromna količina gradiva prelazi radi testa na kojem odjednom treba pokazati sve to znanje, stvara se dodatni pritisak. Zato često rezultati ne budu pravi pokazatelj rada i znanja, već trenutne koncentracije, treme, a nažalost i prepisivanja.
Šta biste poručili budućim osmacima koji će naredne godine polagati završni ispit?
Poručila bih im da tokom leta svaki dan posvete 30 minuta čitanju lektira iz osnovne škole. To je minimum vremena, a može da se postigne mnogo, i da im pomogne da razviju sposobnost boljeg izražavanja (bez anglicizama), da razviju maštu i fokus da se duže vreme posvete tekstu. Ne zaboravimo da deca koja čitaju knjige mnogo lakše savladavaju svaki predmet koji zahteva čitanje velike količine teksta. Takođe, sa učenjem i ponavljanjem gramatike treba početi već 1. septembra, lagano, po 20 minuta dnevno. To je sasvim dovoljno da se u proleće pred ispite uđe pripremljeno, bez velikog stresa i da se na vreme sve razume, da se popune rupe u neznanju i da se sa mnogo većom sigurnošću pristupi maturi.
Deca koja čitaju knjige mnogo lakše savladavaju svaki predmet koji zahteva čitanje velike količine teksta.
Poruka naše sagovornice je jasna: mala matura jeste važna, ali je samo jedna stanica na obrazovnom putu. Mnogo važnije od samog broja bodova jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja. A upravo se te veštine, kako ističe, najčešće razvijaju uz knjigu.
Kako god svet bude izgledao u budućnosti – čovek koji ume da pravilno interpretira svoje misli i znanja će uvek biti poštovan i uspešan, ali i siguran u sebe i spreman da se menja kroz izazove koje nam novo i nepoznato donosi – zaključuje profesorka Jovana Reba.
