Snaga, izdržljivost i istrajnost. Ovi kvaliteti nesumnjivo krase trofejnu srpsku sportistkinju Ivanu Španović, a entomolozi sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu primetili su te osobine i kod za nauku nove vrste insekta koju su otkrili u najmračnijim delovima spilje na Pešteru. I nisu se mnogo dvoumili kako da je imenuju. U čast Ivane Španović, naše najuspešnije atletičarke svih vremena i jedne od najboljih skakačica udalj u istoriji, u naučni svet ušlo je ime Remyella spanovicae – Španovićkina remijela.
Vrsta je pronađena u Pećini na vrelu Đerekarske reke, u tutinskom selu Đerekare, na Pešterskoj visoravni, blizu granice sa Crnom Gorom. Naučni rad sa ovim otkrićem i opisom nove vrste objavljen je pre nekoliko dana u renomiranom međunarodnom biološkom naučnom časopisu „European Journal of Taxonomy”.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Mi smo 2022. godine opisali jednu vrstu po Novaku Đokoviću, koji je bio oduševljen time. Pretpostavljamo da ni Ivana neće imati ništa protiv”, kaže za „Politiku” prof. dr Srećko Ćurčić, rukovodilac tima zoologa sa Instituta za zoologiju Biološkog fakulteta UB, koji su otkrili ovu „bubicu”.
Ekipu su činili i dr Maja Vrbica, dr Korana Kocić, Vukašin Gojšina, m. sc. Sofija Vranić i dr Nikola Vesović. Tipske primerke ove vrste sakupili su Ćurčić, Gojšina i Vesović u junu i julu 2023, a veliku pomoć na terenu pružio im je Petar Ćurčić. Novu vrstu za nauku opisali su Ćurčić, Vesović i Maja Vrbica.
Španovićkina remijela je retka i endemična vrsta insekta, to jest tvrdokrilca koji pripada porodici Leiodidae. Ovaj jedinstveni insekt pripada troglobiontima – pravim kopnenim podzemnim stanovnicima. Naseljava Pećinu na vrelu Đerekarske reke i nema ga nigde više na svetu, naveli su autori ovog naučnog rada obaveštavajući širu javnost o svom poduhvatu i objašnjavajući kako je došlo do ovog „kumstva”.
„U pitanju je sitna (dugačka između četiri i pet milimetara), potpuno slepa i depigmentisana vrsta insekta sjajne površine tela. Karakteriše se izduženim telom i izrazito dugačkim nogama i antenama, koje kod mužjaka premašuju dužinu samog tela”, deo je opisa ove šeste poznate vrste roda Remyella.
Sve vrste ovog senzacionalnog roda naseljavaju isključivo Peštersku visoravan i usko su lokalizovane na granično područje Srbije i Crne Gore, navode naši stručnjaci. Smatra se da je vrsta pliocenske starosti i da je nastala pre dva do pet miliona godina. Njeni najbliži srodnici naseljavaju jugozapadnu Srbiju i severoistočnu Crnu Goru (okolina Sjenice, Tutina, Novog Pazara i Bijelog Polja) i vezani su isključivo za speleološke objekte (pećine i jame).
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zoolozi su uočili da novootkriveni tvrdokrilac i Ivana Španović dele nekoliko zajedničkih osobina. Uočili su da se ova buba kreće sa lakoćom po plafonu i vertikalnim zidovima u pećini zahvaljujući svojim snažnim ekstremitetima, dok Ivana bez ikakvih poteškoća skače udalj preko sedam metara, pa se može reći da obe prkose gravitaciji, svaka na svoj način.
„Autori nove vrste u potpunosti su svesni koliko je retko i zahtevno biti uspešan sportista na globalnom nivou, naročito u individualnim sportovima poput atletike, te je i ta činjenica dodatno uticala na izbor naučnog imena vrste i predstavlja dodatni razlog zašto je čast za imenovanje nove vrste za nauku pripala upravo Ivani Španović”, obrazložili su naučnici.
Djokovici – i puž i trčuljak
Španovićkina remijela nije prva životinjska vrsta koja je imenovana u čast nekog velikana srpskog sporta. Po najboljem teniseru svih vremena Novaku Đokoviću nazvane su čak dve – vodeni puž Travunijana djokovici (Đokovićeva travunijana) iz jednog izvora blizu Podgorice, opisan 2021, a potom i insekt iz porodice trčuljaka Duvalius djokovici (Đokovićev duvalijus) iz Simine jame na Povlenu u okolini Ljubovije, opisan 2022. godine. Insekt D. djokovici su opisali upravo autori opisa Ivanine „bube”, Srećko Ćurčić i Nikola Vesović.
Prof. Ćurčić za naš list objašnjava da postoje određena pravila zoološke nomenklature kada je reč o imenima, a koja se tiču i latinskog jezika, i ta pravila su svi naučnici dužni da poštuju. Sve drugo je u domenu njihove imaginacije i autorske slobode. Nove vrste mogu da se nazovu po živim ličnostima, kao i po preminulim osobama, po planinama, rekama, nekim lokalitetima…
„Ali nije potrebno nikoga da pitamo za dozvolu da koristimo nečije ime”, ističe ovaj naučnik za „Politiku”
Izvor: Politika.rs
