O skraćenju časova se govori nakon što je ministar prosvete najavio mogućnost ove promene u školama. Stručnjaci o tome imaju mišljenje – a deca se sigurno raduju ideji o kraćem sedenju u klupama.
Ipak, da li se može skratiti nastava i časovi sa sadašnjih 45 minuta na 30? Postoji li tu neka prepreka i šta je najveći problem?
Na ovu temu govorio je učitelj Predrag Starčević, autor Bukvara za prvi razred i dobitnik nagrade „Najbolji edukator Srbije“ u emisiji „Podne“ na UNA televiziji.
„Deca nisu toliko izgubila koncentraciju – i kvalitet nastave i njihova pažnja zavise od toga koliko ih zainteresujemo“ – smatra učitelj Starčević i dodaje da upotreba pametne table i drugih nastavnih pomagala u predavanju u velikoj meri mogu da promene način na koji deca prihvataju i prate nastavu i gradivo.
Snežana Golić: Deca su na svojim „poslovima“ dnevno duže nego roditelji
„U gradivu ima dosta toga nejasnog deci – što mi podrazumevamo da razumeju, ali oni zapravo ne znaju šta određene, arhaične reči znače“ – navodi kao problem učitelj Starčević i objašnjava šta je najveći problem u tome da deca savladaju gradivo:
„Najveći problem su plan i program koji je jako glomazan, preopterećen činjenicama. Mnogi učitelji i nastavnici se trude da deca reprodukuju to znanje – a to je škola 19. veka, tradicionalna. Imperativ savremene škole jeste to da deca uče kroz igru, da oni budu nosioci tog predavanja i da tako uče – pa im neće biti dosadno.“
Skraćenje časova kao odgovor na manjak pažnje kod dece – da li je to zaista rešenje problema?
„Ako bi se išlo na pola sata (trajanje časa), morali bi planovi i programi da se redukuju i moralo bi da se nađe sistemsko rešenje“ iz iskustva govori učitelj Starčević i dodaje da ako se ne skrati gradivo svi ti zadaci će stojati u knjigama, pa će, sve što se ne stigne na času biti za domaći, što će dodatno opteretiti roditelje.
Vreme na časovima nije samo za gradivo
Zbog čega je dužina časa zapravo važna – pogotovo za učenika u nižim razredima? O ovome je govorio učitelj Starčević sa primerom iz prakse:
„Kada se desi nešto na odmoru, deca se zakače ili posvađaju, mi o tome moramo razgovarati na času, pa nekad na to ode 10, 15 minuta ili ceo čas ako je više problema. A ako se više razgovara u nižim razredima o tome i ako se tome posveti dovoljno vremena u prvom razredu da se temeljno razreše ti problemi – onda u višim razredima će biti manje potrebe za rešavanjem problema i učenici će imati više vremena za sve ostalo.“
Osim toga, kako naglašava Starčević, mlađoj deci je potrebno više vremena da se pripreme za čas, pogotovo kada imaju fizičko.
„Njima je potrebno 10-15 minuta da se skinu, 10-15 minuta da se obuku, mi nemamo vremena da držimo fizičko u sali“ zaključuje učitelj Starčević, napominjući da je imperativ da škola bude po meri deteta.
