Da li se deca više plaše ispita. Ili da ne razočaraju roditelje? Gde je granica između podrške i pritiska? I kako sačuvati samopouzdanje i mentalno zdravlje mladih? Da li je stres nužno negativna pojava ili može da inspiriše, podstakne na veći rad, kreativnost?Kakva je uloga roditelja, stres deteta, ali i stres koji sam roditelj može da stvori?
„Važno je kako se roditelj nosi sa stresom. Matura je prvi ispit za decu, i važno je da se roditelj dobro nosi sa stresom i da ga ne prenese na dete.Ono što je bar za ovu malu maturu, utešno jeste da deca uglavnom upišu željene škole. Da li će to biti baš određena gimnazija ili neka stručna škola, to je razlika u nekom malom broju bodova i to je nešto što stvara stres“, istakla je psihološkinja Ivana Orolicki.
Ističe je to već razrađen sistem, deca imaju i probu male mature, već su videli kako to izgleda. Neko redovno učenje ih takođe priprema za polaganje, imaju intenzivirane pripreme na kraju kad završe školu.
„To je sve nešto što može da umanji stres, ali određena doza te napetosti, treme, može i da deluje podsticajno na učenje. Za roditelje je važno da dobro upravljaju stresom. Da ne preteruju i da znaju koje rečenice izgovaraju“, istakla je psihološkinja.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta je važno za roditelje i kako se nositi sa stresom? Na šta treba posebno obratiti pažnju pri takvoj pripremi?
„Važno je sa decom razgovarati i osloboditi ih tog početnog, nagomilanog stresa koji se na prvom mestu javlja od onih neizgovorenih očekivanja koje namećemo deci nesvesno.I vrlo često se susrećem sa tim problemom da deca dođu prestravljena. U razgovoru sa roditeljima vidim da roditelji podržavaju svoju decu, oni žele najbolje svojoj deci, ali znate, nekada deca osećaju i ono što im direktno ne kažemo. Upijaju tu našu nervozu, taj naš stres, dovodimo ih u situaciju da budu zaista uplašeni“, rela je profesorka srpskog jezika Gordana Opalić.
Ističe da se dete priprema za završni ispit od trenutka kada se upiše u školu, jer taj završni ispit bi trebalo da bude kruna jednog osmogodišnjeg obrazovanja i da ono što smo naučili jednostavno primenimo.
„I u teoriji bi to trebalo da izgleda tako, u praksi to je daleko od toga, jer radimo sa decom u vrlo osetljivom uzrastu.Oni su u pubertetu, tu je puno nekih dodatnih ometajućih faktora. Deca znaju mnogo više nego što mi mislimo, pogotovo u vremenu u kome živimo kada smo preplavljeni informacijama sa svih strana.Treba obratiti pažnju i na jednu i na drugu stranu, jer su to, ovaj, faktori koji utiču na njihova postojanja“, rekla je profesorka.
Šta deca mogu da urade pred maturu?
„Mislim da se ne može puno naučiti nekoliko dana pred završni ispit, ali mi negde znamo sistem, pitanja koji se pojavljuju, odnosno oblasti koje se pojavljuju na završnom ispitu, tako da deca generalno znaju na šta posebno treba da obrate pažnju, kada govorimo o srpskom jeziku i književnosti, na koje oblasti iz gramatike mogu da obrate pažnju.Ono što je najveći problem našoj deci, jeste čitanje, veština razumevanja pročitanog, i to se godinama unazad povlači kao najveći, najveći problem, jer prosto pažnja naše dece više nije na onom nivou koje je bila kada smo, recimo, mi išli u školu“, rekla je prof. Gordana Opalić.
Šta je to što roditelji treba da kažu detetu, a šta nikako ne treba da kažu?
„Da daju savete za učenje, o redovnosti učenja, da ponesu deo svoje odgovornosti. Da ih dobro čuju šta bi oni voleli, koju školu, da o tome sa njima porazgovaraju, da ne nameću svoje.Da im kažu da će i taj upis škole biti odraz onoga što su radili“, istakla je psihološkinja.
A šta roditelji ne treba da kažu?
„Ne treba da im pojačavaju tenziju i stres. Jer čak i da ne upišu školu koju u startu žele i da nešto pogreše, biće vremena da to isprave. Roditelj treba da osluškuje dete“, istakla je psihološkinja Ivana Orolicki.
Izvor: RTS.rs
