1. Jutro
Tatu treba buditi polako. Ne treba se dernjati, vući ga za nos, udarati jastukom niti mu bacati peglu na stomak. Može da se prepadne, da se naljuti, i da vam pokvari dan.
Dozvoljeno je da ga nežno pomilujete po obrazu, poljubite u čelo i kažete nešto kao: „Sunašce je već visoko na nebu odskočilo, ptičice cvrkuću, pa se i mi budimo – jedno okance, drugo okance – i gotovo… More ustaj, lenjivče nijedan!“ – a ne, ne, ne tako…
Kad je tata ustao iz kreveta, odvedite ga da piški i umije se. U kupatilu ga možete ostaviti samog. Obično sve ume sam i sa zadovoljstvom se umiva, brije, miriše.
Došli smo do doručka. To već nije tako lako. Tata često ume da zanoveta, neće da jede svoj omiljeni zdrav doručak. Ni da zine. Ali ako tata obožava fudbal, a vi znate igrače njegovog omiljenog tima, to stvar olakšava:
-Hajde, jedna kašika za (prezime omiljenog fudbalera), hajde jedna kašika za…
Dok pobrojite sve fudbalere i trenera – tanjir je prazan. Najvažnije je da ne pogrešite. Akoli pomenete igrača iz suprotnog tabora, tata će okrenuti glavu, stisnuti zube, neće da guta, može i da se zakašlje.
2.Fiskultura
Ako tata neće da je upražnjava, ne vredi vam da ga terate, nagovarate, provocirate, nazivate ga slabićem, mrcinom ili buckom. Treba da stavite pred njega neki cilj, odnosno kako kažu u onoj emisiji „Vodič za decu“, da ga motivišete. Da on zna zašto to treba da radi.
Na primer, u vašem komšiluku živi g. Marko Marković koji nije baš dobar. On stalno zadirkuje i cvelja tatu, otima mu akten-tašnu sa važnim papirima, zafrljači je u žbunje i pobegne. Zatim se ruga: „Stigni me, stigni me!“
Tada recite tati:
– Ako svako jutro budeš radio fiskulturu, doći će vreme kada ćeš stvarno stići tog bezobraznika g. Marka Markovića i vratiti mu za sve.
Tati će se ta ideja sigurno dopasti i jednog lepog dana ona će se i ostvariti: u žbunju će se naći lično g. Marko Marković, sav u suzama: „Neću nikad više, pustite me…“
A tata ima da baci pogled gore prema prozoru i da se odvažno prošeće preko parkinga.
