On je poslednjeg dana naučnog skupa „Tehnologija, kultura i razvoj“ na Paliću rekao Tanjugu da mnogi u obrazovanju vide razvojni resurs Srbije, na primerima Koreje i drugih daleko istočnih zemalja, ali da dva faktora ne idu u prilog tim očekivanjima.
Prvi je, kako je rekao, demografska „katastrofa“ jer jeSrbija pala sa 110.000 dece u generaciji 1980. godine, na 65.000, koliko ih ima danas, kao i „rasipnički odnos“ prema tim ograničenim demografskim resursima, jer se tokom obrazovanja jedna trećina tog broja „izgubi“ – deca koja ne pođu u školu, ne upisuju srednju školu i sl.
„U ovoj trenutnoj situaciji to možda odgovara vlastima, jer imamo problem nezaposlenosti i imate manje ljudi koji traže posla. Ali, ako se računa na razvoj, onda analize pokazuju da ćemo imati manjak kadrova, ako iole krene razvoj“, rekao je Ivić.
Drugi problem, dodao je, jeste kvalitet obrazovanja, u smislu konačnog ishoda obrazovanja, odnosno šta deca nauče i kakva znanja ponesu koja mogu da iskoriste i u životu i radu, što je takođe faktor razvoja.
Ivić smatra da po tom pitanju Srbija dosta loše stoji, o čemu svedoče PISA testovi koji pokazuju da je oko 40 odsto dece uzrasta od 15 godina funkcionalno nepismeno.
Na to treba dodati veoma mali broj učenika koji postižu vrhunske rezultate, jer je u Kini, u Šangaju, koja vodi na tim ispitivanjima, 40 odsto dece u najvišoj kategoriji postignuća.
„A mi imamo jedan procenat“, naglašava Ivić i dodaje:
„Ako hoćemo razvoj, moramo da imamo povećan broj učenika, studenata koji završavaju visoko obrazovanje, bilo strukovne studije, bilo akademske. Ali, kada imate ovakav ulaz, đake sa lošim predznanjima, vrlo je teško osigurati kvalitet tih ishoda rezultata“.
Izvor: RTV
