Ne tako davno, Mika Anđela Hendriks nije mogla ni da zamisli da će sa nekim deliti svoje umetničke projekte. Međutim, jednog dana njena četvorogodišnja ćerka počela je da daje svoj lični doprinos.
Sve je počelo tako što je četvorogodišnja Mila primetila da je mama nabavila novi blok za skiciranje, i zatražila da i ona crta u njemu. Mama nije bila baš oduševljena idejom da se dete igra sa njenim kvalitetnim priborom, ali ju je ćerka podsetila na kućno pravilo po kom „kad neko neće nešto da deli, onda mu to oduzmemo“. Pošto je ostala bez argumenata, predala je blok ćerki, koja se odmah bacila na dovršavanje maminih crteža.Umetnica je primetila da neograničena mašta deteta dozvoljava njenoj ćerci da dovrši slike na način koji jednom umetniku nikada ne bi pao na pamet.Sada, majka prvo nacrta portret osobe, a njena ćerka završi delo dodajući tela za koja smatra da najbolje pristaju likovima koje je njena majka nacrtala.
Mika nikada ne zna kako će delo izgledati na kraju, što je, kako kaže, veoma teško za perfekcionistu kao što je ona, ali je naučila kako to da ceni.
„Ponekad bih joj iznela neke predloge, tipa „možda bi ona mogla da ima telo zmaja“, ali ona obično ignoriše moje sugestije ako se ne podudaraju sa njenim zamislima. Ali, pošto sam ja odrasla osoba i po malo perfekcionista, nekad imam ideju dok crtam moje glave. Tada pokušavam da budem optimista i da mislim kako će moja ćerka nacrtati nešto makar približno mojoj ideji. Kada ona nacrta krug i u njemu markerom nešto ispiše, deo mene pomisli: Šta to ona radi!? Ali treba da znate da u većini slučajeva ečija mašta nadmašuje maštu odraslih, a naša dela na kraju uvek izgledaju mnogo bolje nego što sam ih ja zamišljala“, poručila je umetnica. (RTCG)
[flagallery gid=63]
