Da li se i vama dešava da vam nestane jedna čarapa? Ne pričam o onima koje oduva vetar sa žice, ili zapadnu iza fioke ili ih proguta mašina za pranje veša, pa ih posle nađete. Pričam o čarapama koje misteriozno nestanu zauvek, zagube se negde gde je nemoguće izgubiti bilo šta, o čarapama koje su bile negde i najednom više nisu, a umesto dve iste nađete samo jednu. I posle nosite rasparene čarape, pa ispadnete rasejani, ili vas optuže da ste aljkavi i da ne čuvate svoje stvari. Znate na šta mislim? Ne brinite – to se dešava svima. A nije ni čudo kad u našim kućama žive čarapokradice, bića koja žive od rasparenih čarapa. Šta, niste čuli za njih? Pročitajte onda ovu knjigu koja će jednom zauvek sprati ljagu s dece kojoj nestaju čarape i dokazati da su za to krivi šašavi, bezobrazni kradljivci čarapa.
Roman Čarapokradice ima sve što knjiga za decu treba da ima: junake koji su dovoljno neobični da privuku dečju pažnju i dovoljno nalik deci da tu pažnju zadrže, literarno majstorstvo zahvaljujući kojem se u detinjstvu izgrađuje književni ukus, humor, toplinu i zanimljiv zaplet koji će deci predstaviti književnost kao avanturu koja mami na istraživanje i nudi uživanje. Proglašen je najboljom češkom dečjom knjigom prve decenije 21. veka i smatra se vrhuncem stvaralaštva za decu slavnog češkog pesnika i dečjeg pisca Pavela Šruta.
Uprkos pesničkoj slavi i internacionalnom uspehu, Pavel Šrut nikada nije prestao da piše za decu. Stvaralaštvo za decu – poezijа, drame i romanи – predstavlja najveći deo njegovog književnog opusa. Šrut je 2010. godine nominovan za Medalju Hansa Kristijana Andersena, najznačajniju internacionalnu nagradu za stvaralaštvo za decu, poznatu kao Mali Nobel i iste godine dodeljena mu je specijalna nagrada Zlatá stuha za životno delo.
Čuvene su njegove knjige Mačka u violini (Kočka v houslích, 1969), Mali Tom i Veliki Tom, i druge veoma američke priče (Prcek Tom a Dlouhán Tom a jiné velice americké pohádky, 1990, 2010), Velika knjiga čeških priča (Velká kniha českých pohádek, 2003) i Priče braće Zeca i druge priče (Pohádky brášky Králíka a další, 2007).
Pavel Šrut često sarađuje s ilustratorkom Galinom Miklinovom. Vrhuncem njihovog stvaralaštva ipak se smatra knjiga Čarapokradice (Lichožrouti, 2008), koja je dvaput dobila najznačajniju češku literarnu nagradu Magnesia Litera: 2009. godine proglašena je Najboljom knjigom za decu a 2011. Najboljom dečjom knjigom prve decenije 21. veka. Nastavak ove knjige, Povratak čarapokradica (Lichožrouti se vracejí, 2010), našao se u užem izboru za nagradu Zlatá stuha. Knjige o čarapokradicama doživele su neverovatan internacionalni uspeh, a ova mala stvorenja postala su toliko popularna da su izašla iz knjige i danas žive i u stripovima, animiranim filmovima i lutkarskom pozorištu. Na specijalnom sajtu (www.lichozrouti.cz) obožavaoci mogu da pročitaju najnovije vesti, pogledaju klipove i diskutuju o događajima iz sveta čarapokradica.
Ko su čarapokradice? Čovečanstvo odavno sumnja da postoji neka misterija iza neobjašnjivih nestanaka čarapa, najčešće samo jedne. Ni kriva ni dužna, sirota deca idu s rasparenim čarapama i ispadaju neuredna. Misterija je razrešena zahvaljujući Hihlikovoj i Ramikovoj hrabrosti da se, kršeći vekovno pravilo čarapokradica, sprijatelje s ljudima. Svet čarapokradica donekle podseća na ljudski: ima svoje nepisane zakone, svoje vrednosti, pravila koja se ne smeju prekršiti. Najveća razlika je u tome što je svet čarapokradica tajnovit, predodređen da ostane skriven od očiju ljudi, pasa i miševa, iako postoji tik pored njih. Zato su ova majušna stvorenja u suštini stidljiva, 
skromna i obično ne naročito sklona pustolovinama. Čarapokradice oduvek žive s ljudima, pa nije ni čudo što su od njih pokupili i loše i dobro, ali se svaki čarapokradica oblikuje prema svom vlasniku. Među njima, baš kao i među ljudima, ima poslušne i nestašne dece, štrebera i delinkvenata, nesebičnih misionara i kriminalaca, pustolova i domaćinskih tipova. Tako Šrut, opisujući svet čarapokradica, istovremeno opisuje i svet ljudi, njihovih domaćina. Za Hihlika, Ramika i Tulika još se ne zna šta će od njih ispasti, jer oni tek treba da pronađu „svoje ljude“, domaćine od kojih će pokupiti vrline, mane, navike i stil života. Njihovi karakteri još nisu potpuno uobličeni, i tek će se videti da li će pokupiti više dobrog ili lošeg… I zapravo o tome govori ova knjiga – o adolescenciji i o izboru životnog puta.
Vešto ispleten kriminalistički zaplet, prepun neizvesnosti i obrta, Šrut koristi kao povod da zaviri u razne sfere života čarapokradica i da dočara predstavnike s oba kraja moralne lestvice – od poštenjačine, Hihlikovog dede, do protuve Švabe Bodeža. Ljudski domaćini upleteni u priču služe da se satirično osvrne na ljudsko društvo i da se ismeju ljudske mane – taština (profesor i akademici), izneverena očekivanja (muzičar i Ruženka), lakovernost (zahvalni čitaoci), sumnjičavost (komšinica Plačkova i Františka) i tako dalje. Međutim, Šrut se ljudima ne ruga surovo već saoseća s njima, sažaljeva ih i njihove mane boji toplim humorom. Tako ovom vrlo duhovitim knjigom provejava melanholija. Autor se strogo čuva moralisanja i deljenja pouka, i s punim poverenjem u njihov sud prepušta mladim čitaocima da procene likove i njihove postupke. Bez udvaranja komercijalnom ukusu, bez tepanja i izbegavanja manje poznatih reči, Šrut deci nudi najbolji književni jezik – ni suvoparan ni lažno dečji već razigran, prepun vragolastih igara rečima, izmišljenih reči i dosetki. Zbog lepote jezika čuvenog pesnika koji je zablistao u ovoj knjizi i humorističkog efekta obešenjačkih igara rečima, preporučuje se da se Čarapokradice naglas čitaju. Ovaj roman je postao omiljeno porodično štivo, koje vole i deca i odrasli.
Izdavač: Odiseja
