Piše: Tijana Malek
PLES – HOBI ILI PROFESIJA?
Kada govorimo o umetničkoj igri, često je diskutabilno pitanje koja je razlika između profesionalnog i amaterskog bavljenja plesom. Ono što je karakteristično za oba načina i pristupa plesu jeste izuzetna ljubav, posvećenost i rad. Razvojni put koji sam lično prošla je bio veoma interesantan. Pošto sam se školovala u periodu kada u osnovnoj i srednjoj baletskoj školi nije postojao smer savremena igra, sticanje znanja i veštine u oblasti plesa, sam, nakon započete baletske škole, nastavila u baletskom studiju, koji je negovao moderan i jazz balet. Talenat nije bio sporan, ali me je želja i potreba da uvek uradim više i da igru ne shvatam kao hobi i rekreaciju, odvela u Laban centar u London. Tada sam imala 18 godina. Rad u eminentnom centru je proširio svest o tome, koliko još moram raditi i usavršavati se, kako bih ples nazvala svojom profesijom. U to vreme sam završavala gimnaziju, tako da sam u želji da upoznam telo i način na koji funkcioniše upisala i završila školu za višeg fizioterapeuta.
Uvek sam želela da se bavim savremenom igrom. Tako da sam jedan od osnivača DDT-kreativnog centra za pokret u Pančevu, koji od 2003. godine pa do danas neguje savremeni plesni izraz. U želji da još više unapredim svoje znanje upisala sam Institut za umetničku igru u Beogradu, jedinu visokoškolsku ustanovu za umetničku igru kod nas. Sada sam na drugoj godini, smer koreografija.
LEPOTA IZRAZA
Biti baletski igrač (klasičan ili savremeni), je jedna od najtežih, ali i najlepših profesija koje postoje. Često se uz balet vezuje pojam odricanje. Pre bih rekla da je to stil života, koji zahteva izuzetnu disciplinu i svakodnevnu borbu sa samim sobom. Ima dana kada izađete iz sale kao pobednik, a ima dana kada ne možete ništa i kada umor nadvala sve.
Kao fizioterapeut, mislim da je izuzetno bitno da dete stekne naviku bavljenja nekim sportom još dok je malo. Ako do polaska u školu dete nije razvilo afinitete prema sportskim aktivnostima, treba poraditi na tome da se što pre stvori navika. Raduje me što danas ima sve više rekreativnih aktivnosti prilagođene deci različitog uzrasta, jer deca kroz igru najbolje prihvataju sport i fizičku aktivnost, pa i ples.
Prvi kontakt sa baletom je kod dece vizuelan. Devojčice, najčešće u medijima, vide balerine obučene u roze i bele haljinice, satenske patike i one požele da se bave plesom, javi se potreba za ovom čarolijom. Napominjem da balet isključivo mora biti ambicija deteta, podržana od strane roditelja, a ne ambicija roditelja, koju dete ne prihvata. Često će dolaziti do sukoba motiva u detetu, sa jedne strane velika želja da se vežba, a sa druge strane je društvo vršnjaka koje svoje slobodno vreme koristi za druženje i razbibrigu, ali ako dete voli balet uvek će se vratiti na taj put.
