Iako su i učenici i roditelji visokim ocenama vrednovali saradnju sa odeljenjskim starešinom (8,5 i devet na skali od jedan do deset), školska svakodnevica širom Srbije ukazuje na to da u učionicama ipak nešto „škripi”. Kako bi se poboljšala saradnja roditelja i nastavnika, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je sa Unicefom i Pedagoškim društvom Srbije objavilo vodič za odeljenjske starešine „Korak napred u saradnji škola i roditelja”.
– Vodič se oslanja na rezultate istraživanja, praksu u našim školama i u svetu i na analizu zakonske regulative, a pun je preporuka, primera, dobrih rešenja iz Srbije i inostranstva – kaže predsednica Pedagoškog društva Srbije Biljana Radosavljević.
Najpre je anketirano 600 roditelja i 362 osnovaca i srednjoškolaca iz 10 gradova (Sombor, Subotica, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo, Požarevac, Valjevo, Niš, Vranje i Beograd), a formirane su i fokus grupe u kojima su učestvovale 103 odeljenjske starešine osnovnih i srednjih škola iz Beograda, Niša, Valjeva i Kraljeva. Dobijeni su podaci kako odeljenjske starešine sagledavaju i procenjuju svoj rad, teškoće i prepreke sa kojima se suočavaju i prikupljeni su predlozi za unapređenje njihovog rada.
Kako je zaključeno, u svakodnevnoj školskoj praksi veliki broj odeljenjskih starešina svoju ulogu svodi na čisto administrativnu funkciju – vođenje evidencije, „sređivanje” dnevnika, informisanje roditelja o uspehu i ponašanju učenika na roditeljskim sastancima i „otvorenim vratima”.
S druge strane, odeljenjske starešine su posebno naglasile problem nezainteresovanosti roditelja. Većina navodi da, uprkos tome što ih pozivaju da prate rad svog deteta i učestvuju u životu škole, roditelji jednostavno ne dolaze. U starijim razredima taj problem biva sve izraženiji. Prema procenama odeljenjskih starešina, u pojedinim školama čak 40 odsto roditelja ignoriše ili odbija pozive za saradnju.
Zato su istraživači, pedagozi i psiholozi pitali i jedne i druge kako da se saradnja poboljša.
Roditelji su naglasili da im kao vidovi saradnje najviše odgovaraju telefonski razgovori, SMS i i-mejl (68,2 odsto) kao i „otvorena vrata” (67,3 procenta), odnosno individualni oblici saradnje odeljenjskog starešine i roditelja. Oni su predlagali da učestvuju u dobrotvornim akcijama (29,9 odsto), u različitim projektima (23,5), u organizaciji izleta i ekskurzija (22,6), u nastavi (19,9), u radu stručnih organa škole (12,7), organizaciji vannastavnih aktivnosti (17,2), u kulturnim manifestacijama škole (17,6 procenata).
Kako bi se unapredila saradnja sa roditeljima, odeljenjske starešine su preporučile: zajedničke izlete, zajedničke posete kulturnim manifestacijama, proslave rođendana, uređenje učionica, pravljenje palačinki, modne revije, priredbe, sportske turnire, predavanja roditelja, edukativna okupljanja uz druženje (na temu puberteta, droge, nasilja…).
Vodič je bogat primerima dobre saradnje škole i roditelja, kako iz naše zemlje, tako i iz sveta. Na primer, u OŠ „Vuk Karadžić”, u Bačkoj Palanci, roditelji su bili predavači tokom određenih nastavnih jedinica iz narodne tradicije, likovne kulture, engleskog jezika i istorije. Roditeljima je tako otvorena mogućnost da realizuju sopstvene ideje putem nastave, naravno, u okviru plana i programa škole. Najveći deo učenika (93 odsto) izrazio je zadovoljstvo tim iskustvom i načinom rada.
Tu su i saveti za bolju saradnju nastavnika i đaka, a stručnjaci preporučuju ovih pet zlatnih pravila za uspešnu odeljenjsku zajednicu: 1. slušajte pažljivo kada vaši učenici govore (ne kritikujte ih, ne prekidajte ih, ne primajte to što govore lično) 2. koristite gestove prijateljstva (ne pretite prstom, gledajte ih u oči, raširite ruke sa dlanovima na gore…) 3. zovite ih imenom koje vole 4. postavljajte pitanja umesto da ih kritikujete (govorite ljubazno i ne vičite) 5. kažite im nasamo (a ne pred svim učenicima), ono što biste voleli da promene u svom ponašanju.
Autor: Sandra Gucijan
Izvor. Politika
