Piše: Biljana Stefanović za Blic ženu
Pored izbora partnera, i izbor zanimanja spada u najvažnije životne odluke. Zato trema zbog upisa na fakultet već uveliko drma i roditelje i maturante, a više od 32.000 njih ove godine imaće priliku da upiše studije na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Zajedno istražujte, razgovarajte i probajte da otkrijete šta je najbolje za dete. Izbor budućeg zanimanja nije nimalo lak, zato smo pitali stručnjake kako da znate koja je profesija idealna za vaše dete, kao i koja zanimanja su najtraženija.
I dok su malobrojni oni koji još od malih nogu znaju čime će se baviti, mnogo je više adolescenata koji ne znaju koje je zanimanje idealno za njih.
– U izboru buduće profesije prvi korak treba da bude detaljno informisanje o vrstama fakulteta, kao i o smerovima koji se na njima izučavaju. Svako zanimanje traži poželjan sklop sposobnosti, osobina ličnosti i interesovanja važnih, a često i presudnih za uspeh u tim oblastima rada. Zato maturanti treba dobro da razmisle o svojim sklonostima, kao i o nekim ličnim osobinama – savetuju u Centru za informisanje i profesionalnu orijentaciju, koji postoji u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje.
Prilikom izbora fakulteta postoji još nešto na šta treba na vreme misliti, a to je mogućnost zaposlenja nakon završenih studija. Poenta diplome i jeste da sutradan vašoj deci obezbedi sigurniju finansijsku situaciju, a ne da im bude samo lična satisfakcija.
– Na izbor budućeg zanimanja uticaj imaju završena srednja škola, roditelji, vršnjaci i trendovi. Škola najviše utiče ocenama, koje su bitan kriterijum prilikom upisa na fakultet. I vršnjaci su ponekad presudan faktor u izboru, jer su deca u tom periodu života povodljiva i spremna da žrtvuju sopstvene želje i sposobnosti radi održavanja drugarstva – ukazuje dr Milica Petrović, psiholog u domu zdravlja „Medigroup Dr Ristić“.
Ne namećite im svoje neostvarene želje
S druge strane, roditelji najčešće imaju svoja viđenja zanimanja, ponekad i predrasude o nekima od njih. Često iz tog razloga preporučuju deci pojedine profesije ili ih odvraćaju od njih vođeni svojom vizijom dobrog i preporučljivog, a nekad i svojim neostvarenim željama. A to nije baš pametno, jer ono što je dobro za roditelje, ne mora uvek da bude dobro i za njihovu decu.
– Učenici ponekad zanimanje posmatraju i kao statusni simbol, a ne kao određeni posao, koji ima svoje dobre i loše strane i uslove rada. Oprez je neophodan pri ovakvim izborima jer to kasnije može da bude uzrok profesionalnog nezadovoljstva, pošto izbor nije usklađen sa osobinama, sposobnostima i interesovanjima ličnosti deteta – objašnjava Petrovićeva.
Ako dete nakon razgovora s roditeljima i nastavnicima i dalje ne zna šta želi da upiše, može potražiti savet stručnjaka, psihologa ili pedagoga. Da bi vaš adolescent postigao uspeh tokom izabranog obrazovanja, potrebno je da ima i dalekosežniji cilj osim završetka školovanja. To može biti motiv materijalne prirode, dostizanje moći i uticaja na druge ljude ili jednostavno želja da pomaže drugima. Sve to predstavlja osnovne životne ciljeve vašeg naslednika do kojih će doći postepeno.
Pomama za medicinom i informacionim tehnologijama
Prošlogodišnje istraživanje sajta prijemni.infostud.com pokazalo je da je 79 odsto anketiranih budućih brucoša odluku o izboru studija donelo na osnovu svojih interesovanja, dok je 31 odsto njih to uradilo na osnovu procene šta je najisplativija profesija. Najviše anketiranih planiralo je da upiše neki fakultet iz oblasti medicinskih nauka, zatim su sledile informacione tehnologije, pa filologija, ekonomija i elektrotehnika. Podaci ovog istraživanja pokazali su i da interesovanja budućih studenata nisu sasvim u skladu s ponudom poslova na tržištu.
Izvor: Blic Žena
