Novi Sad, 6. 12. 2017. – Zmaj Jova, najveći srpski pesnik, zadužio je svoja pokolenja mnogo čime, a posebno listom za decu, kome je udahnuo život pre tačno 137 godina, davne 1880. godine.
Dugo je Čika Jova razmišljao o potrebi srpskog naroda i pre svega omladine za jednim ovakvim časopisom. „Ja odavno imam pasiju na dečju literaturu, i odavno sam pomišljao na takav list jer držim: ako nam ima leka, jedino će ga biti u boljem i čestitijem naraštaju. O takvom listu sam premišljao“- rekao je Čika Jova u pismu jednom svom prijatelju, temeljno se pripremajući za stvaranje lista.
Ova čuvena rečenica našeg najvećeg i najpriznatijeg srpskog pesnika, bila je nit vodilja za sve koji su imali tu čast da nastave njegov požrtvovani rad uređujući časopis koji je davno ostavio deci kao neprocenjivo književno blago, svom čestitom naraštaju.
U traženju obrasca kao osnove nastajućeg časopisa ugledao se na najbolje i najmodernije svetske časopise, a jedan od najpoznatijih u to vreme bio je The Children Friend.
Jula 1880. godine izašao je prvi broj Zmajevog Nevena.
Od osnivanja lista 1880.godine pa do smrti 1904. Neven je uređivao njegov osnivač Jovan Jovanović Zmaj. Časopis je izlazio sa prekidima, mahom zbog nedostatka finansijskih sredstava i nerazumevanja tadašnje vlasti.
Zmaj se trudio da u časopisu budu zastupljeni tesktovi za svačiji uzrast i da istovremeno zadovolje potrebe dece kako za igrom, zabavom i razonodom, tako i novim saznanjima.
Zmaj je po mnogo čemu bio prvi: objavio je prvi strip, prvu lutkarsku predstavu, prvu razglednicu, prvi aforizam, kao i prvi novinski tekst u stihovima.
Svi naredni čuvari ovog „cvetnog blaga“ trudili su se da se u uređivanju časopisa vode njegovim postulatima.
Časopis je nakon Zmajeve smrti, izlazio još nekoliko godina ali je zbog neredovnosti izlaženja i očitog pada u kvalitetu sadržaja ipak prestao da izlazi.
U aprilu 1979. godine obnovljen je „Neven“, a njegov prvi urednik bio je Miroslav Mika Antić, poznati srpski pesnik. U osnivačkim aktima pisalo je da „Neven“ treba pravilnim uticajem štampe da radi na vaspitnom, obrazovnom, informativnom i kulturnom planu najmlađe populacije, a ti ciljevi su osnovna nit vodilja sve do danas.
Antić je zahvaljujući svom velikom pesničkom imenu privukao gotovo sve tada najpoznatije i najeminentnije pisce za decu, ilustratore, naučnike, profesore i druge umetnike bivše Jugostavije da sarađuju u listu, čime su novine po svom sadržaju grafičkim i drugim rešenjima bili daleko iznad drugih časopisa za decu.
Tokom dugog niza godina časopis je ostvarivao saradnju sa svim organizacijama koje rade sa decom i za decu. Čuvena manifestacija po kojoj prepoznajemo Novi Sad su svakako Zmajeve dečje igre u okviru kojih časopis „Neven“ već tradicionalno održava svoje radionice pod okriljem Dečjeg odeljenja biblioteke za svu decu ljubitelje pisane reči, dovodeći najpoznatije pisce i pesnike današnjice.
Da li se „Nevenu“ više raduju današnja deca ili možda njihovi roditelji?! Časopis je dostupan i u pretplati i u slobodnoj prodaji, pa ipak nema ni približnu čitanost kao što je imao nekada. Da li sudbinu ovog časopisa za decu dele i svi ostali štampani mediji namenjeni namenjeni našoj najmlađoj čitalačkoj publici? Na koji način stvaramo kod dece navike za čitanjem?
Ovo su samo neka od pitanja kojima ćemo se pozabaviti nekom narednom prilikom, a do tada ostavljamo uvaženim čitaocima da o njima porazmisle.
Danas, na tvoj rođendan i dan radosti sve dece, imam samo da ti poručim:
Dragi Čika Jovo Zmaju, nek ti Igre još dugo traju, a Neven nikad ne uvene, na polzu i radost tvog čestitog naraštaja.
Jelena Dopuđ
Urednica lista za decu „Neven“.
Izvor: Detinjarije.com
