Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 1984, a 1989. godine, uz stipendiju Britiš Kaunsila, otišao je na usavršavanje u Liverpul gde je ostao do danas.
Šef je Klinike za ginekologiju i pedijatriju na Medicinskom fakultetu u Liverpulu, i klinički posao obavlja u liverpulskom porodilištu, jednom od najvećih u Evropi. Nadavno je izabran za predsednika Akademskog zbora Kraljevskog udruženja ginekologa Velike Britanije.
– Mnoge će iznenaditi moje poređenje britanskog i hrvatskog zdravstvenog sistema kada je reč o nezi trudnica. Smatram da najveća razlika dolazi iz odnosa između lekara i babica. Naime, u britanskom sastavu nema ginekologa opšte prakse i privatnih ginekologa koji se brinu za zdrave trudnice. To sve obavljaju babice koje provode antenatalnu zaštitu, vode porođaje, šiju epiziotomije i provode negu posle porođaja, uključujući i brigu za dojenje. Ne samo u bolnici nego i kod kuće. Bolnica u kojoj radim, sa više od 8.300 porođaja godišnje, zapošljava oko 300 babica koje su integralni deo našeg tima. To omogućuje da većina trudnica ima kontinuiranu negu, a u bolnicu dolaze samo u slučaju teških komplikacija. Većina zdravih trudnica provede manje od jednog dana u bolnici nakon porođaja, a ginekologa uopšte ne vide. Nama doktorima to omogućuje da se bavimo samo pravom patologijom i da budemo eksperti u svom području, jer nismo opterećeni brigom o zdravim ženama – piše profesor Alfirević za „Jutarnji“.
Kako navodi, babice tretiraju trudnoću kao normalan fiziološki proces, dok doktori u svemu vide potencijalnu opasnost, pa ponekad dolazi do profesionalnih konflikata.
– Naš greh je što stalno izmišljamo nove testove i dijagnoze kako bismo zdrave trudnice pretvorili u bolesnike koji ne mogu bez naše pomoći. Dugogodišnje iskustvo uči me da trudnice i njihove porodice profitiraju u tom stalnom dijalogu između dve profesije – navodi doktor.
Dok se on brine samo o ženama sa teškim komplikacijama, zdrave trudnice se porađaju na drugom kraju bolnice, svaka u zasebnoj sobi sa kupaonicom, uz partnera i svoju babicu. Doktor se zove samo kad nastupe komplikacije. Osnovni prinicip je da su žena, beba i partner centar svega, a osoblje je tu samo da pomognemo ako zatreba i što manje smeta.
– Siguran sam da mnoge hrvatske trudnice ne bi uživale u britanskom zdravstvenom sistemu. Pregledi su relativno retki, do ultrazvuka se ne može doći bez medicinske indikacije, a zdrave trudnice nemaju svog ginekologa. Nema naručivanja preko veze. U kapitalističkoj Velikoj Britaniji, gde profit caruje, u medicini važi staro socijalističko pravilo – svakome prema potrebi, a ne prema platežnoj moći. I ne sećam se kada sam posljednji put pregledao ili porodio zdravu trudnicu – objašnjava profesor.
Ginekološku zaštitu vode lekari opšte prakse, radi se minimalan broj pregleda. Još od 1948. godine zdravstvena nega je potpuno besplatna i jedna od najefikasnijih na svetu, ističe profesor.
Izvor: jutarnji.hr
