Srbija se suočava sa nedostatkom profesorskog kadra. Samo za matematiku nedostaje 700 predavača. Nema ni dovoljno profesora informatike, jezika. Veliki problem je u tome što je profesija profesor izgubila društveni ugled koji je nekada imala. Rešenje bi bilo, kažu nadležni, između ostalog u stipendiranju studenata koji se školuju za tu profesiju, kao i veće plate, prenosi RTS.
Mladi se sve ređe odlučuju da stanu za katedru. Pre pet godina, za profesora na Matematičkom fakultetu prijavilo se 110 kandidata, prošle godine – tek njih 20.
Deficitarni su i profesori jezika, pre svega nemačkog. Nacionalna katedra prošle godine nije popunila ni budžetska mesta.
– To je nekad bilo prestižno zanimanje, na primer pre Drugog svetskog rata, a sada se za profesora praktično na našem fakultetu odlučuju oni koji propadnu za nešto drugo, znači to im je poslednja opcija- rekao je za RTS dekan Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beograd Zoran Rakić.
Ljiljana Marković, v. d. dekana Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ističe da mora da se naglasi društveni status profesora.
– U jednoj zemlji koja jako mnogo neguje obrazovanje, kao što je Japan, učitelj u osnovnoj školi ima jednaku platu kao profesor univerziteta – kaže Markovićeva.
Problem je uočen pre nekoliko godina. Ali za rešenje nije dovoljan samo entuzijazam, već su neophodne konkretne mere, ocenjuje struka.
– Prvo podstičući najbolje studente da se prijave na studije gde će postati edukatori, a sa druge strane da se odgovarajućim finansijskim posticajima privuku ljudi da rade na tim poslovima. Verovatno bi pomoglo ako bi se povećao broj stipendija kojim bi se podržale studije do nastavničkih pozicija.Takođe dati još podrške nastavničkim fakultetima – kaže rektorka Univerziteta u Beogradu Popović.
Osnovce i srednjoškolce u prethodnoj školskoj godini učilo je nešto više od 80.000 nastavnika. Zato sindikati upozoravaju – imamo manjak kadrova.
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić kaže da treba da se postavi određeni nivo, tako da otac i majka koji rade u školi mogu da izdržavaju svoju porodicu.
– Sa univerzitetima radimo dogovor da se urade kratki ciklusi. Znači u međuvremenu je u sistem ušlo dosta ljudi koji su približne struke. Znači radili su mašinski inženjeri, koji imaju dosta semestra matematike, fizike i oni su stekli svoje kompetencije kroz praksu. Znači kroz te kratke cikluse želimo da im ozvaničimo tu priliku i da taj broj smanjimo – kaže ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.
Trenutna mera je stipendija koja se daje za deficitarne struke i prednosti u studentskom domu, a dugoročna bi, kaže ministar, bila veća zarada za profesore.
Izvor: Blic
