Uprkos uverenju da je za celokupan dečji razvoj bolje da se đaci vrate u školske klupe, zbog prednosti nastave u učionici ali i socijalizacije, mnogi roditelji od te mogućnosti odustaju otkako je ozvaničeno da mame i tate odlučuju da li će u epidemiološki nepredvidivom septembru đaci učiti samo na daljinu ili i u školi. Razloga je više. Prednjači opravdan strah u porodicama u čijem je krugu ili bližem okruženju bilo pacijenata koji nisu uspeli da se izbore sa kovidom 19, ili su u domaćinstvu školarca pojedini članovi hronično oboleli, pa i vremešni narušenog zdravlja što ih čini ranjivijim.
Ali, privlači pažnju nepregledna debata u onlajn zajednicama roditelja učenika koja se vodi zbog toga što đaci pod školskim krovom moraju da nose maske. Bez razumevanja značaja i opravdanosti tog pravila, ima roditelja koji ocenjuju da će deca u školama boraviti „kao programirani roboti pod maskama na distanci bez druženja, što nije cilj povratka u klupe” i spremni su da odaberu nastavu na daljinu kojoj se inače protive samo da školarci ne budu pod maskama u kućama znanja „jer na to niko ne može da ih primora”.
− Da li i kada treba da se nose maske pitanje je za stručnjake. Onako kako se epidemiolozi, infektolozi, virusolozi dogovore i preporuče sasvim je u redu da se ponašamo, jer na taj način štitimo sebe i druge − kategoričan je stav Udruženja „Roditelj”.
Nošenje maski maksimalno smanjuje rizik od širenja zaraze, pa i pod pretpostavkom da se u odeljenju nalazi asimptomatski prenosilac infekcije, tvrde epidemiolozi. A nastava se pod školskim krovom mora organizovati tako da osigurava bezbednost i zdravlje učenika i zaposlenih. Svi školski radnici nosiće ih sve vreme dok su u školi. Đaci treba da stave maske na ulazu u školsko zdanje i ne skidaju dok su na nastavi, odmoru i prilikom svakog razgovora. Školarci mogu da odlože masku samo dok ćutke slušaju predavanje i sami sede u klupi u svoja četiri kvadratna metra. Bilo koja zaštitna maska zadovoljavajuća je za boravak u školi: hirurška, epidemiološka ili pamučna za višekratnu upotrebu. Najvažnije je da se deci skreće pažnja da je pravilno nose, da pokriva nos, usta i bradu.
− Roditelji nam moraju biti saveznici, u suprotnom se potpuno vraćamo na TV i onlajn časove što nije dobro. Đak koji se mangupira i namerno skida masku u školi biće opomenut, može biti i ukoren i isključen sa nastave. U ovoj situaciji možemo da pojačamo disciplinske mere − stav je ministra prosvete Mladena Šarčevića, kao i da će maske za đake kupovati roditelji „jer to je igra ogromnih brojeva”.
Od predškolaca do studenata, kako je obrazložio, to bi značilo nabavku 1.600.000 maski svaki dan, a za to „stvarno nemamo u budžetima”. Rekao je i da će sve škole imati obezbeđen određeni broj maski, za rezervu i da je poslao uput Ministarstvu državne uprave i lokalnim samoupravama „da se sete da su oni odgovorni kada su u pitanju materijalni troškovi za predškolske ustanove, osnovne i srednje škole”. U materijalne troškove, između ostalog, ubraja se i nabavka zaštitnih i sredstva za higijenu i dezinfekciju.
− Ne zaboravimo da su neposredno pre uvođenja vanrednog stanja, kada su škole još bile otvorene a higijenske mere pojačane, mnogi đaci najzad videli sapun u školskom toaletu, a dežurni nastavnici motrili da se ne troši previše jer ga inače nije bilo. Lokalna samouprava koja školama ne kupuje redovno ni sapune, sad treba da nam nabavi sredstva potrebna za pojačanu higijenu, dezinfekciju i zaštitu. A šta će biti ako ne kupe? − nije jasno Jasni Janković, predsednici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Tužbe sudu zbog zaštitnih mera na času
Svega nekoliko dana od početka nove školske godine u pojedinim nemačkim pokrajinama pravnim instancama stiglo je više tužbi protiv obaveze nošenja maski u školama, a podnele su ih porodice koje žele da po ubrzanom postupku dobiju mišljenje suda da li je ta mera po zakonu. Prenoseći ove vesti Tanjug navodi primer porodice iz Ojskirhena u Rajnlandu koja bi da joj sud odgovori da li je u saglasnosti sa zakonom mera obaveznog nošenja maski u školama koju je usvojila Pokrajina Severna Rajna Vestfalija, ali i žalbu đaka koja je višoj instanci prosleđena iz suda u Diseldorfu.
Izvor: Politika
