Situacija sa korona virusom u školama je eskalirala, bar ako je suditi po rečima prosvetnih radnika. Nastava se sve teže organizuje, jer broj zaraženih nastavnika i učenika raste iz dana u dan.
Zato se sve ćešće kao opcija pominje uvođenje “Sretenjskog raspusta”. Naime, zbog Dana državnosti, koji se praznuje na Sretenje, đaci već imaju dva neradna dana 15. i 16. februar.
“Sretenjski raspust” značio bi da se s ovim danima spoje i preostali radni dani u toj nedelji, pa bi učenici bili slobodni od subote 12. februara do ponedeljka 21. februara, kada bi se vratili u klupe.
Krizni štab protiv ove ideje
Međutim, medicinski deo Kriznog štaba je protiv ovakve ideje. Kako kažu za Telegraf, duži raspust bio bi mač sa dve oštrice, jer se pretpostavlja da bi zbog zimovanja, skijanja i generalno okupljanja tokom raspusta, broj zaraženih samo nastavio da raste.
– Onda je bolje da nastava bude onlajn – poručuju u Medicinskom delu Kriznog štaba.
Čini se da je i Ministarstvo prosvete bliže odluci da se školski kalendar u tom pogledu ne menja. Ali, kako poručuju razmotriće ipak i opciju “Sretenjskog raspusta”, i uzeti u obzir situaciju u školama.
– Tim za škole doneće odluku u vezi sa pohađanjem nastave za sledeću nedelju, ali i razmotriti situaciju u vezi sa eventualnim produženjem raspusta. Odluka će, svakako biti doneta u najboljem interesu učenika i zaposlenih u školama, vodeći računa o zdravlju i bezbednosti – navode u Ministarstvu prosvete.
Uveliko prelaze na onlajn
Brojna odeljenja uveliko prelaze na onlajn, čim troje ili više đaka bude zaraženo koronom.
Prosvetari su s druge strane veoma zabrinuti. Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pita se, ako ne bude ovog raspusta, da li je cilj onda opšte zaražavanje.
Ona je u ime Unije, Ministarstvu prosvete poslala čitav spisak zahteva, a mnogi se ne tiču samo korone.
– Gorući problemi su: sve teža epidemiološka situacija i moguć raspad obrazovnog sistema zbog razboljevanja nastavnika. Zatim potraživanja zaposlenih u prosveti za koje imamo i predloge. Pa izmene i dopune ZOSOV-a koje su predvidele kombinaciju odeljenja od 5. do 8. razreda, što bi definitivno pogasilo sve manje škole u Srbiji. Zatim pritiska na sve škole i zaposlene koji ne žele da prihvate partijske direktore, za šta je ilustracija Gimnazija u Smederevskoj Palanci. I na kraju, sudskih procesa koji će višestruko poskupeti isplate po IOP-u, toplom obroku i regresu – navodi spisak zahteva.
Izvor: Telegraf
