Izdavač: Pčelica
Tekst: Goran Marković
Ilustracije: Aleksandar Zolotić
Čovekova želja da istraži daleki, zagonetni i nepoznati svemir postoji oduvek. Stare civilizacije posmatrale su nebeski svod pokušavajući da dokuče tajne treperavih zvezda. Sa napretkom civilizacije menjao se i način na koji su ljudi stremili ka nebeskim visinama.
S vremenom takvim ispitivanjima počeli su se baviti ozbiljni naučnici, a tehnička dostignuća sve više su im u tome pomagala. Napravili su i rakete za let u svemir i trebalo je osmeliti se i poleteti u nepoznato. Do tada živa bića nisu letela van granica Zemljine orbite i bila je velika nepoznanica kako bi podneli taj let.
Baš u to vreme jedan mali napušteni pas lutao je hladnim ulicama Moskve. Ljudi kao ljudi, neki su ga prezrivo zaobilazili, nerviralo ih je što im se mota oko nogu, neki su upozoravali decu da mu se ne približavaju, a opet bilo je i onih koju bi mu pružili neki komad hrane. Mali pas osećao se veoma tužno i usamljeno. Ljudi su ga onda odveli u azil, a odatle kod naučnika koji su pravili rakete. Bilo im je potrebno jedno živo biće koje bi poslali u svemir, jer se do tada nije znalo kako bestežinsko stanje deluje na organizam. Odlučili su da to bude pas.
Tako je taj mali napušteni pas počeo da se priprema za let. Bio je dobar, poslušan, pametan i glasno je lajao. Valjda mu je to u prirodi, ali baš taj lavež odredio je njeno ime ‒ Lajka. Posle mnogobrojnih treninga, Lajka je 3. novembra 1957. poslata u svemir u satelitu Sputnjik 2.
To je ukratko priča o Lajki. Nemaju sve priče srećan kraj… Ili možda imaju?
Priča o Lajki inspirisala je mnoge, a Izdavačka kuća Pčelica objavila je ilustrovanu knjigu „Lajka među zvezdama”, autora Gorana Markovića sa ilustracijama Aleksandra Zolotića.
Ova ilustrovana knjiga ispričana je iz perspektive same Lajke i donosi nam njeno moguće viđenje tog događaja kao i njena osećanja u vezi sa letom u svemir. U tom doživljaju čitaocima će pomoći i prelepe ilustracije Aleksandra Zolotića kojima je verno dočaran lik Lajke, svemirske letelice, ali i duh Moskve iz šezdesetih godina prošlog veka.
Lajka je postala prva žrtva, ali i prva blistava zvezda u pokušajima da se istraži velika zagonetka zvana kosmos, u kome je naša planeta samo jedno zrnce prašine.
Ova priča o Lajki i njenom životu, kao i simbolična predstava njene smrti će kod malih čitalaca možda izazvati različite emocije, pa čak i suze, ali i to je u redu. Suze su često lekovite, a razvijanje empatije prema drugima predstavlja važan stepenik u odrastanju i formiranju ličnosti. Tužne i tragične sudbine često su bile teme u delima književnosti za decu. Setimo se samo Andersenove „Devojčice sa šibicama”. Takva književna dela izazivaju kod dece setna osećanja, što je od velikog značaja za njihov emocionalni razvoj, čemu književnost između ostalog i služi.
Knjiga je nastala sa željom autora da se ne zaboravi prva nevina žrtva trke u svemirskim istraživanjima, sa namerom da kod dece probudi saosećajnost u ovom čudnom vremenu poremećenih vrednosti, a posebno brigu za druge. Zato on simbolično traži oproštaj od Lajke, u ime čitavog ljudskog roda.
Izvor: Detinjarije.com
