Ne stišava se bura nakon što je jedna škola donela odluku o novim pravilima oblačenja.
Polemika se vodi i na društvenim mrežama i u medijima. Dok pojedini smatraju da je pravilnik suviše strog, drugi u podršci idu i korak dalje – da se u sve škole uvedu đačke uniforme, piše RTS.
U 13. Beogradsku gimnaziju više se ne može ući u, na primer, trenerci ili dukserici sa kapuljačom. Đaci i roditelji dobili su, uz informaciju o početku nove školske godine, obaveštenje o tome da su pojedini odevni predmeti zabranjeni tokom boravka u školi.
“Mi smo primetili da se u izvesnom smislu odevanje naših učenika pogoršalo. I onda smo u skladu sa kodeksom ponašanja u školi, čiji je deo i taj pravilnik o odevanju, rešili da ga malo razmotrimo i da donesemo neke naše predloge šta smatramo pristojnim odevanjem. Naravno, to nije mrtvo slovo na papiru. Mi ćemo razgovarati o tome i sa Savetom roditelja i sa učeničkim parlamentom i nadamo se da ćemo se uskladiti”, kaže direktor te škole Bojan Vučković.
On dodaje da se red nekada znao, ali da su se đaci previše opustili posle korone, tokom koje su dve godine nastavu pratili uglavnom onlajn, od kuće.
Ističe da 60 odsto učenika dolazi u trenerkama u školu.
“Trenerka, kako joj samo ime kaže, je odeća koja se nosi za treniranje. Ta priča, nije bitno kako su ljudi odeveni, nije tačna. Jako je bitno da prija i nekom drugom kako ste vi odeveni, da to prija i drugima, ne samo vama”, napominje Vučković.
Reakcije zbog kapuljača
Od 1. septembra u ovoj školi na časovima nije dozvoljeno nositi majice na bretele, kratke majice, šorceve, trenerke, mini suknje, helanke, niti stavljati kapuljaču na glavu.
“Kapuljače su izazvale priličnu reakciju. A zašto kapuljače, a zašto kapuljače? Pa ne mogu da kažem da se to mnogo ovde nosilo. Tu i tamo po neko na hodniku stavi kapuljaču i to nekako izaziva jezu. To je poreklom iz nekih kriminogenih krugova. Kad god vidite neke navijače koji se tuku ili ne znam, obijaju se juvelirnice oni su svi sa kapuljačama”, napomenuo je direktor gimnazije.
Školski psiholog Branka Tišma smatra da oni koji ulaze u školu treba da budu pristojno obučeni.
“Pravilnici o ponašanju i o oblačenju postoje. S tim što neke škole to redovno pomeraju. Kako u život ulaze novi trendovi u oblačenju i ponašanju, tako treba da se menjaju i ti naši pravilnici po školama. Kada to ide redovno, kako se dešavaju promene, unose se i ti zahtevi prema učenicima, onda tu nema mnogo pobune“, napominje Tišma.
Prema njenim rečima, velika je uloga i roditelja i vršnjaka.
“Pojavio se onaj trend kada vršnjaci utiču jedni na druge i preko vršnjačke grupe utiču na roditelje. Roditelji popuštaju pojedinačno i na kraju svi popuštaju. Suštinski i u društvenoj sredini mi nemamo nikakve zajedničke moralne norme, etiku, mi nemamo na nivou naše države šta jeste pristojno oblačenje ili ponašanje, šta nije pristojno oblačenje i ponašanje”, rekla je Tišma.
Kako kaže, i u medijima je dominantna jedna vrsta oblačenja i ponašanja koja nije primerena školi.
“Nekad su roditelji bili autoritet. Nekada je škola bila autoritet. Nekad je država propisivala uniforme. Morali smo svi da imamo uniforme. Socijalne razlike su te koje postoje i koje se vide na mnogo različitih načina. Ali ono čemu uniforme zaista mogu da doprinesu, a to je da nam to ne bude od prvog značaja”, napomenula je Tišma za RTS.
Pojasnila je da deca pokazuju preko garderobe pripadnost određenoj grupaciji – neki nose kapuljače, određene grupacije nose različite ambleme, sportska obeležja…
“Mi smo u školi pravili i istraživanje. Jedan veliki broj roditelja dece je ne samo za uniforme, nego i za ambleme koje bi prikazali tu pripadnost. Kao što su mnogi roditelji onda rekli – da njihovo dete bude ponosno što idu u određenu školu. I da bude ponosno kad se sretne sa drugima”, kaže Tišma.
