Uvek kada odem na sahranu to izazove u meni neku dozu otrežnjenja. Tako je bilo i juče. Čini mi se da se to isto dogodi i drugima, na licima vidite unutrašnju borbu. Trenutak istine.
Kao da svi shvate da nas smrt sve čeka jednog dana. Strpljivo, ne žureći nigde. Tada sve čini mi se prestane da bude važno. Ljudi koji nas ogovaraju, oni koji nas hvale, stres na poslu, rasprava sa partnerom, svađa sa prijateljima… mora da se čovek sam sebi u tim poslednjim trenucima nasmeje i kaže: „E ludače oko čega si se sve nervirao.”
Tako i ja po milioniti put sebi izgovorim:
„Od danas ćeš drugačije”
Ionako se ne nerviram oko previše stvari u životu ali eto reših juče da živim još kvalitetnije. Da ne propuštam zagrljaje, razgovore, izlaske sunce, tek-tako olako. Da pogledam dobar film malo češće, odvojim vreme za dobru knjigu svakodnevno. Mislim da to svi sebi dugujemo. A jednog dana umesto rečenica žaljenja ili kajanja, mogli bismo da kažemo sebi „Kakav je ovo sjajan život bio.”
Izvor: Instagram/Srđan Zirojević
