Mape uma, za one kojima je to nov pojam, predstavljaju način da se puno informacija stavi na jedan list papira, da se na dobar način organizuju beleške. Moguće je čak i celu knjigu sumirati na takav način, olakšavajući sebi da se kasnije prisetimo svih glavnih stvari, bez velikih osvrtanja na detalje. U tome i jeste poenta. Naš mozak voli da pamti samo ključne ideje i ključne reči.
Ali da krenemo od tvorca mapa uma, Tonija Buzana. Rođen je 1942. godine u Londonu, diplomirao psihologiju na univerzitetu British Columbia 1964., od kada se bavi pragmatičnim delatnostima iz oblasti psihologije, razvoja naših umnih i kreativnih sposobnosti. Toni Buzan radi i kao savetnik u vladinim ministarstvima, kao i mnogim multinacionalnim korporacijama širom sveta. Pored knjiga “Mape uma”, “Brzo čitanje”, “Savršeno pamćenje”, njegova najprodavanija knjiga “Koristite obe hemisfere mozga”, prodata je u milion primeraka.
Toni Buzan i koautor knjige “Mape uma”, Bari Buzan, su omogućili milionima ljudi širom sveta da efikasnije koriste svoje umove. Crtanje mapa uma je moćna grafička tehnika koja povećava potencijal našeg uma. Crtanje ovih mapa može da se primeni u svakom aspektu našeg života da bi se poboljšalo učenje ili jasno definisali ciljevi koji su pred nama.
Zašto su korisne mape uma? Pre svega, one sadrže elemente koji su zanimljivi i levoj i desnoj hemisferi mozga. Leva hemisfera, ili logička hemisfera, se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama. Desna, ili kreativna hemisfera, je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, voli boje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Kada se spoji rad leve i desne hemisfere mozga, naš mozak može da radi i sto puta bolje! Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj hemisferi mozga, i uz pomoć puno boja, slika, asocijacija, vrlo brzo pamtimo informacije. Takođe, mape uma jasno definišu ključne pojmove, odvajajući bitno od nebitnog, čime nam omogućavaju da ne lutamo i ne gubimo vreme na nebitne detalje.
Kako se crtaju mape uma? Najpre se crta centar mape uma, koji treba da predstavlja ključni pojam, ključnu ideju, ili još bolje, crtež glavnog pojma. Suvišno je reći da jedna slika vredi hiljadu reči i da će naš mozak poslednje zaboraviti, a prvo se setiti neke slike ili crteža. Ukoliko je centralni crtež specifičan, smešan ili sadrži asocijaciju na ključni pojam, naš mozak će sliku usvojiti u deliću sekunde. Mapa uma, u suštini, sadrži asocijacije misli koje proističu ili se vezuju za centralnu tačku. Iz centralne slike se granaju ostale teme, koje mogu da se dalje granaju u manje važne pojmove.
Mape uma se crtaju najčešće flomasterima, mada mogu da se koriste i bojice ili markeri. Bitno je da centralni crtež sadrži minimum tri boje, kako bi se stvorila iluzija trodimenzionalnosti koja deluje uverljivo našem umu. Što više boja, to bolje. Isto važi i za crteže. Naš mozak voli slike i crteže i sve mu je mnogo zanimljivije, lepše i lakše za pamćenje ukoliko sve vreme pravi slikovitu asocijaciju na dati pojam. Dakle, što više crteža. Pritom se preporučuju samo pozitivne asocijacije.
Uostalom, možemo da pogledamo i analiziramo sledeću mapu, ni manje ni više nego lično Buzanovu, o tome koje su zakonitosti crtanja mapa uma. Ova mapa konkretno ne sadrži crteže osim centralnog, ali je korisna dok ne naučimo kako da crtamo grane.
