Često su upravo svakodnevne, naizgled male stvari, ono što dete pamti i što kasnije oblikuje njegovo samopouzdanje, osećaj sopstvene vrednosti i način na koji gradi odnose sa drugima.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Roditelji često imaju prigovore na vaspitače i zaboravljaju da je briga o celoj grupi dece pravi izazov. Setite se samo kako je vama samo sa jednim detetom ili njih dvoje kada ih ulovi žuta minuta. Upravo zato, vaspitači vam poručuju sledeće:
Baš iz tih razloga, u mojoj porodici sada postoji nešto što zovemo Plan „X”. Ovaj jednostavan, ali moćan trik je nešto što naša deca imaju pravo da iskoriste uvek kad požele. Evo kako funkcioniše.
Mi se danas toliko trudimo da budemo savršene mame – želimo da budemo super mame, super dojilje, želimo da izgledamo savršeno – idemo u teretanu, trčimo u prodavnice, plaćamo račune, obavljamo poslove, kuvamo organsku hranu, nerviramo se najjače jer nemamo vremena ni za frizuru da nam neko sakrije te sede, i doslovno se bojimo da opet klince nahranimo nekom brzom hranom – samo zato da nam ne SUDE!
U beogradskim vrtićima haraju dečje gliste i vaške. Prema rečima dr Branimira Nestorovića iz Univerzitetske dečje klinike "Tiršova", gliste ima čak svako treće dete.
Ovako to izgleda kad najveći umovi savetuju svoju decu i to pismima jer zbog predanog rada nisu u mogućnosti da sa njima provode vreme. Ovo je slučaj Ajnštajna...
