Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Dečacima u našem društvu često se govori kad plaču: „Ajde, šta plačeš, pa ti si dečak.“ To nije dobra poruka jer treba da znaju da su sva osećanja dozvoljena
Nikad ne koristiti uvređenost kao „vaspitno sredstvo“. A to se događa kada mama dugo ostaje uvređena i na sve moguće načine to pokazuje detetu u nameri da kod njega izazove osećanja krivice i kajanja. Avaj, takvo „vaspitavanje“ ne može da donese dobre rezultate.
Roditelji koji shvataju decu i njegovo školovanje kao lični projekat verovatno će biti anksiozni jer ih očekuju razgovori o domaćim zadacima, učenju, odgovornosti, rezultatima.
U porastu je broj mališana koji se nasilno ponašaju prema okolini i roditeljima, kojima su idoli takozvani “opasni” momci, jer žele lagodan život i brzo zarađen novac
Odnos, odnos, odnos – bez sumnje tri najvažnije stvari u odgajanju dece, kaže novozelandski klinički psiholog Najdžel Lata. Odnos je, Lata kaže, „eliksir za istrošene emocije i stresan život.“
