Svetska zdravstvena organizacija smatra da bi samo 16 odsto svih porođaja trebalo da bude izvedeno carskim rezom. U Srbiji je, međutim, ta brojka dva i po puta veća.
Svetska zdravstvena organizacija smatra da bi samo 16 odsto svih porođaja trebalo da bude izvedeno carskim rezom. U Srbiji je, međutim, ta brojka dva i po puta veća. Po podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, tokom prošle godine u našim porodilištima obavljeno je 63.855 porođaja, a gotovo 40 odsto beba na svet je došlo carskim rezom!
Kako pišu “Novosti”, ginekolozi tvrde da broj carskih rezova, iz godine u godinu, vrtoglavo raste, pa je sada višestruko veći nego pre dve decenije. Čak se i trudnice sa svim parametrima normalne trudnoće – porađaju u operacionim salama.
Akušeri, međutim, upozoravaju da carski rez, ako nije medicinski opravdan, nikako nije preporučljiv i bolji u odnosu na prirodan porođaj. Po rečima prof. dr Ljiljane Mirković, načelnice akušerske intenzivne nege Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, carski rez treba raditi isključivo kada medicina kaže da je to neophodno.
– Činjenica je da se u Srbiji beleži izrazit porast broja carskih rezova i da je trenutna brojka od bezmalo 40 odsto, neprihvatljiva. U svim zemljama Zapada koje takođe beleže porast broja carskih rezova, publikovane su nacionalne smernice za bezbedno smanjivanje njihovog broja. Prvi korak ka smanjivanju broja carskih rezova je tačno praćenje njihovog broja na nacionalnom nivou. Drugi je uvođenje klasifikacije indikacija za carski rez – kaže dr Mirković.
Deca rođena carskim rezom imaju više rizika
Više je razloga, po mišljenju dr Mirković, inače i profesora Medicinskog fakulteta, zašto je neprihvatljiv ovako visok procenat carskih rezova.
– Pre svega, carski rez je hitna hirurška operacija kojom se spasavaju život žene ili fetusa, u porođaju. Komplikacije kao što su krvarenja, infekcije i tromboze krvnih sudova češće su kod operisanih žena, a veća je i smrtnost u toj grupi porodilja. Deca rođena carskim rezom su u kasnijem životu izložena većem riziku za pojavu astme i nekih drugih autoimunih oboljenja. U sledećoj trudnoći žene sa carskim rezom imaju veću šansu za pojavu nisko usađene posteljice – objašnjava sagovornica “Novosti”.
Faktori koji najviše doprinose učestalosti ove operacije su – neadekvatna materična aktivnost, prethodni carski rez, karlični stav ploda, patnja ploda, prenesena trudnoća, višeplodna trudnoća… Carski rez je akušerska operacija kojom se hirurškim putem završava porođaj i spada u najvažnije operacije koje se izvode u ginekologiji i akušerstvu. Takođe, spada u jednu od deset najčešćih velikih operacija.
Učestale rizične trudnoće
– Promenilo se mnogo toga poslednjih decenija što može objasniti učestaliju pojavu rizičnih trudnoća, o čemu nažalost, u Srbiji ne postoji jasna evidencija. Žene rađaju u kasnijim godinama sa više manjih ili većih, latentnih ili manifestnih oboljenja, više je multiplih trudnoća kao rezultat asistiranih reproduktivnih tehnologija, trudnice su češće gojazne i sa većim brojem štetnih navika. U razvijenim zemljama se beleži porast učestalosti hipertenzije i dijabetesa u trudnoći čak za 25 odsto – navodi dr Mirković.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Rođeni blizanci iz embriona zamrznutog pre 30 godina
U američkoj državi Tenesi rođeni su blizanci iz embriona zamrznutog pre više 30 godina. Ovo je verovatno novi rekord za najduže zamrznute embrione iz kojih su uspešno rođene bebe. Čuvani su na...
Ženama mozak naraste nakon porođaja
Popularno verovanje da se ženski um pretvori u kašu tokom trudnoće i porođaja je totalno pogrešno – mozgovi žena, u stvari, narastu u tom periodu, tvrde naučnici, prenosi Telegraf. Istraživači...
Danas je Svetski dan prevremeno rođene dece
U Srbiji svake godine pre vremena na svet dođe oko 4.000 beba. Prim. dr Radmila Mileusnić Milenović, direktorka Instituta za neonatologiju, kaže za RTS da je u tom institutu prosečno...
NIS podržava zdravstvene ustanove i buduće roditelje: Vreme je da se nove nade rode
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je prosečna starost stanovništva 43,5 godina, što je svrstava u deset demografski najstarijih zemalja u Evropi. Starenje društva ima dalekosežne posledice po...
Nema komentara.