Flert je umetnost

Takve osobe imaju visoku dozu samopouzdanja i naučenu toleranciju i korektnost. Ali i oni imaju Ahilovu petu. Ovo je priča o njima.

Piše: Maja Rogan

Nadam se da ste čuli za pesmu Đorđa Balaševića: „Kao Bane, dobri sin, tih i miran, čist i fin“? Svako od nas, u toku svog školovanja, imao je jednog Baneta kome su se sva deca divila i zavidela u isto vreme. On je redovno učio i radio domaće zadatke. Nije izostajao iz škole bez razloga, tačnije, nije hvatao krivine. Kao predsednik odeljenske zajednice, molio je nastavnike da nam odlože kontrolni za koji većina nije bila spremna. Čitao je svoj pismeni zadatak iz srpskog javno, kao primer drugima, uz obavezni aplauz na kraju. Predstavljao školu na takmičenjima.

Što bi se reklo: dete za svaku kuću!

U mom slučaju, on se zvao Zvezdan. Bio je skroman i neupadljiv, pomalo stidljiv, ali temeljan i staložen. Na klasično pitanje roditelja kako je bilo u školi, moj odgovor, u slučaju loše ocene, bio je da je i Zvezdan dobio četvorku. To je značilo da je bio težak test. Svi idu linijom manjeg otpora, tako i ja uvek nađem neki izgovor. Mislim da je za ostale u razredu on bio pametan i pre nego što se rodio. Da li je on shvatio tajnu formulu da misli dva koraka unapred?

Ostali su se trudili da Zvezdanu pronađu manu. Nije bio od one dece koje su zvali „vegeta, u sve se meša“. Njegov stil oblačenja nije pratio modne trendove, kao kod druge dece. Oblačio je žuti džemper, sive pantalone, što je van modnih pravila toga doba i zbog toga je proglašen daltonistom. Eto, da nije njega, ne bih tako rano naučila tu reč „daltonizam“.

Radeći s turistima, često se dešava da radim s internacionalnom grupom. I baš u takvim grupama, shvatila sam da je velika sličnost među ljudima istog zanimanja i koji žive u područjima sa sličnom klimom, a da je zemlja porekla manje važna. Baš u takvim grupama, uvek imate nekoga ko liči na Zvezdana. Nekog ko je drugačiji od većine, nekog ko je pročitao knjigu o zemlji koju posećuje i to razumeo na pravi način, spajajući ranija iskustva s novim saznanjima. Pametniji od mene dokazali su da se napisani cilj deset puta češće dostiže od onog koji je samo zamišljen; ko planira unapred, uvek je spreman za plan B. Predvideli su vreme od najmanje 45 minuta, tokom kojih nema prekidanja i ometanja. Takve osobe imaju visoku dozu samopouzdanja i naučenu toleranciju i korektnost. Ali i oni imaju Ahilovu petu. Ovo je priča o njima.

– Danas imamo važne goste povodom Evropskog kongresa. Ukupan broj je petnaest. Svi su iz različitih zemalja. Poznaju se već dugo, rade zajedno. Svi su prvi put u Beogradu. Molim vas, standardnu turu. Za mene je ovo prvi put da turistički obilazim rodni grad.

To su bile reči domaćina kongresa koji me obaveštava o gostima. Klasična priča Beograđana koji nikada nisu bili u turističkoj turi. Šta ima neko da im soli pamet kad oni sve znaju. Zapravo, kada ne znaju, prave se da znaju. Ali i oni će dobili svojih pet minuta u mojoj hronici.

Grupa se okuplja ispred hotela. Prilazi mi gospodin…

– Vi ste naš vodič za danas? Ja sam Jurgen, na moju inicijativu naša grupa želi da vidi znamenitosti Beograda. Molim vas, recite nam nešto o arheološkom nalazištu Vinča. Po planu, videćemo Hram Svetog Save, Crkvu Svetog Marka, Kalemegdanski park i Beogradsku tvrđavu. Recite nam najvažnije o dešavanjima u vašem gradu u dvadesetom veku sa kulturno-društvenog stanovišta.

Sve je to izgovorio bez čitanja i time, u stvari, sve rekao o svom bogatom turističkom iskustvu. Bila sam iznenađena njegovom pripremom, jer to se zaista retko dešava, tačnije, jednom ili dva puta godišnje.

– Nisu svi došli, očekujemo Rosija. Znao sam da on kasni. Nije mu prvi put. Evo ga, ide!

Prilazi mi gost, ljubi mi ruku i izvinjava se zbog kašnjenja uz obrazloženje da je imao problema sa karticom (ključem) u sobi.

– Ja sam namerno kasnio, jer je to način da Jurgen pokaže svoje znanje iz društvenih nauka. On sa sobom nosi enciklopediju koju je sakrio ispod sedišta. Ja, kada nešto ne znam, pitam njega, on je bolji od Google-a. Sigurno vas nije pitao za stare Rimljane, jer su tada germanska plemena bili varvari. Pitao je sve ostalo. Evo, ja Jurgena predlažem za vašeg asistenta, ako vi nešto ne znate, on zna. On je kao najbolji đak u razredu.

Sve ovo pokazuje da je Rosi stari zabavljač u društvu i da su svi navikli na njega. Smeju se.

U toku ture, Jurgen neupadljivo pokazuje svoje znanje i informisanost o prilikama kod nas, za razliku od ostatka grupe koji samo sluša. Ali, tu je Rosi.

– Ništa ne vredi Jurgenu da sve zna kada nije šarmantan i zgodan, kao ja. On se čak i ne udvara ženama!

– Ja sam oženjen!

– Baš zato, udvaraš se udatim ženama, njima je udvaranje najpotrebnije, moraju da pokažu sebi i drugima da i dalje nešto vrede i da privlače muškarce. On ništa ne zna. Ja ću to posle da ti objasnim. Nema on pojma. Flert je umetnost!

– Italijani lažu žene i one im veruju.

– Nije lepo da upotrebljavaš tako ružne reči poput „lažeš“.

– Eto, zato nemate uspeha kod žena, dosadni ste, ne znate da zabavite ženu, nema vas u vicu. Kada Italijana ne bi bilo u vicu kao neodoljivih zavodnika, ja bih se zabrinuo. Zbog toga bi trebalo da padne vlada kod nas.

Ja se smejem s ostatkom grupe.

– Sve dok se žene meni smeju, mene se sećaju, a ti si smrtno ozbiljan. Na kraju krajeva, kakva je to žena koja nije imala Italijana u svom životu?

To je bio vrhunac njegovog humora.

…

Na kraju ture, sa svima sam se pozdravila, a sa Rosijem poljubila, jer je hteo da mi pokaže da je naučio da se ljubi tri puta. Niko ne zna sa koliko se žena tog dana poljubio.

Nakon uspeha “Turističkog vešeraja”, koji je na šaljiv način opisivao goste naše zemlje, ali i nas kao domaćine, turistički vodič i autorka Maja Rogan objavila je novu knjigu – “Turistički tartufi”. Ovog puta, podelila je s javnošću zanimljive crtice sa iskustvima drugih vodiča, ali opisala i Srbe kao turiste.